Utorak, Jul 30, 2013

Ljubomir Đukić: mašti kraja nema




Paul Richmond Studio

 

ljubav je sama po sebi ubedljiva

 

 

ako damo sve od sebe
bliski kontakt da li nešto menja
zajedno se suočavamo
dok me vodiš prstom kroz dušu
kroz oštru trsku znoj i naboj probija krv
ižvakao sam koru hleba
u izdašan zalogaj nerešive dileme
muče nas strasti ovo su lekcije
čuvane tajne
krhotine našeg sveta sudari i sukobi
pričinjava se da je kompikovano
intencija; toranj mi u njemu u oblaku
iz neslobode utešno zagledano
tražimo se i pronalazimo
ono što gledamo od slučaja do slučaja
svet je preterano stilizovan i velik
za naše dileme odgovora nema
zajedno se suočavamo
sa izazovima
da li da pokušamo
da proširimo razumevanje
postanemo prihvatljivi
mnogi ne vide da
iz krošnje topola
izleću zvučne impresije
prsti su ptice u kosi
proširuju vidike
dozvoli im doživljaj
gledamo se
skoro sam siguran
bog će biti zadovoljan
sa uplašenom ljubavi
ako ga ima i za nas ga ima
neka nas konstruiše uspravi
oslobodi sputavanja
i izgubljenosti
mada nisam siguran
da ON i mi bitišemo
u istom vremenu
gajim leptire velike simpatije
oblik postojanja unutrašnji osmeh
daje sve od sebe
u nekom novom mikroprostoru
širom otvaram prozore
neka uđe sunce
za sasvim drugačija vremena
to možda ništa ne menja
igru nenaviknutih očiju
uzdahom od previše uplašene ljubavi
prizor dodaje melodije u travi
dole između lišća sunce sjaji
pesma u parku
pod okriljem sunčeve svetlosti
obećavam; život se nastavlja
u iskonskoj blagoslovenoj sreći
na tvojoj strani
glavni pravac je
kosmološki argument
mašti kraja nema...
 
 
 

Autor gayart ( sinkretistička queer subkultura ) :: Permalink