QUEER

Ljubomir Đukić: Zagon & Hudimar

08/20/2013

Ismael Álvarez

obradujem se kad god čujem njihovu priču
dečačkog lica zadivljeni pomućeni lepotom
kao da su od prekrasnog
secesijskog gipsanog odlivka
viđenog na raskošnim fasadama...

vole sebe bez preispitivanja
ne uklapaju se u podelu roda
po dominantnoj definiciji
oslobođeni od tradicionalnih rodnih uloga
osećaju se slobodno
njihov hod gest kukovima rukama
pomeranje usta i očiju kad govore
zasniva se na stilu
znaju svoje izazove čiste iskrenosti
snagom ranjivosti
putovanje izvan ograničenja
takozvanog normalnog života
dovelo ih je do sebe

uzbuđuju ih lanci i bičevi samo u igri
znaju za reči molim i hvala
zahvalni za one koji su pored njih
u nevolji tražili pomoć
učiniće sve za njih
pravi prijatelji očekuju
još uvek može da se oporavi
može da se nose sa nepotrebnim obavezama
sazidaće ceo život
nedostaju neki komadi
čine greške u ukupnoj proceni
kao kada po prvi put izlaze sa nekim
ne osećaju se zarobljeni ili slomljeni
kad im se koža dodiruje
u strast nežnost ljubav i radost
kultivišu spoj energije

najzdravije stvari koje su ikada uradili
spavanje kuvanje slušanje muzike
čitanje poezije fotografisanje grimase
bombardovan si fotografijama
trebaš li slatkiš u svom životu
dođi i budi u njihovom
neverovatan trenutak
reci prvo što ti padne na pamet
što želiš da podeliš sa njima
poseduješ li fluidnost i protok
ka svom polu
učestvuj u redefinisanju kako ljubav izražava
beskrajnu kreativnost...