QUEER

Ljubomir Đukić: danju je mesec bele boje

05/06/2014

Matthew StradlingThe Wound

s razlogom stoji ispred
police sa knjigama
tiho izgovara moje ime
osećam da smo i dalje povezani

bio sam ti jedan od retkih prijatelja
zar ne mogu samo da te imam
a da ne budem zgranut

stvari će biti sasvim drugačije
u mom odsustvu
znam kako ću ti nedostajati
do sada si trebao da shvatiš da je sve prolazno
bio sam osuđen na propast
od samog početka
znao si da neću odustati
od ideje
da do kraja guram kamen uzbrdo
uvek istim intenzitetom
nisam imao izbora
čak i ako je tako
naše boje se stapaju
doživljavamo na isti način
kao da me voliš
kad si stidljiv bežiš
jer shvataš da je to ljubav
dok u nekontrolisanom momentu
gledam te dovoljno sigurnog u sebi

ne razaznajemo boje
slepilo za stvarnost
od straha za svaku nijansu
oslikavaš detalje živopisne slike
pokušavam da te upijem
osećaš li vibracije
seti se
danju je mesec bele boje
često mi nedostaje
vrhunac lunarnog pejzaža
uglavnom kad mi zaklanjaš pogled
ne umem da izbegnem osećaj
pitanja:šta oseća šta će mi reći
fokusiram se na nešto drugo
zanemari ovo ispod;

u san mi dolazi
dečak ekstremno pokoran
među nama vlada sirov grub magnetizam
jednostavno ga razumem
bez obzira na generacijsku razliku
on mi je prijatelj sapatnik
u snu sam ponovo rođen
kosmički razlog za njegovu lepotu
imao sam nešto od toga
čak ni u snu nisam loša osoba
mada i ovde postoje smetnje
ispituje me o tajnama
nagoveštaj trzavica
odbacivanja
nisam se bunio
jednostavno
poželeo sam da nastanem
u drugom snu

osetim slobodu
privlačnu zagonetnu prirodu
sedimo na stepenicama
visoko iznad zemlje
nikog nije bilo u blizini
dole je nedirnuta livada
sreli smo se u zagrljaju
toplo je u nepoznatom
želeo sam bliže grudima
nikakav drugi osećaj
sasvim dovoljno pred buđenje
da ne poželim da ode
nisam svedok magije
on u stvari tek treba da dođe
do sledećeg pojavljivanja
ničega se neću sećati

  Matthew Stradling A River of Dreams