QUEER

Ljubomir Đukić: istinski prisutan van projekcije

02/24/2015

Ismael Álvarez

(preskočio karakterističan uvod)
zašto ne pričati o nečemu stvarnom
(velikim pričama je došao kraj)
u prirodno ograničenom prostoru
gde jedino još umem da kontrolišem sudbinu
(skrajnut od uzvišenog do očiglednog zla)
beskoristan ne uživam u vrhuncu disciplinovane gluposti

od kako je osetno povećanje kompjuterizacije
dominantna komunikacija - navike uma - nametnuto mišljenje
između čoveka i naprednog digitalnog prividnog prijatelja
od urbanog dela grada postaje posmoderna divljina
ovde je šetalište uz šumarak uraslo u korov
sada je pravi trenutak u netaknutom otpadu
izbija nov cvet istinski prisutan van projekcije
izbledelelih šara na etiketama
bačena ambalaža od jeftine hrane & pića
hodajući van domašaja kiborga
(nije na istom nivou kontrola & instrukcije u zgradama i u spoljnom svetu
ovde smo van domašaja robot operatora koji nas tajno usmerava
oslobodio sam se prijemnika i mikroprocesora iz ranca)

pitam se ko smo
i šta možemo postati
simbiozom homo & mašine
zastrašujuće konstruisane alatke
opsednuto se bore da prežive na propisan način

osetio nijansu mira (zaboravio ko sam)
u sanjarenju uspeo da otkrijem
inspirisan pristup
(bez) unošenje ideja u tekst
ovo je stvarnost nije fantastika
“budućnost još nije napisana”
gledano iz ugla poezije
uspeo da otkrijem
život u oblacima
gotovo tiho
bacam u senku drugi svet
privlačan je
samopouzdanje uzbuđuje
susret
rekoh mu “sami smo priđi bliže ako ponešto znaš”
već pokazuje znake popuštanja
ima tu nešto (između ovde & tamo) čudno za nas
pojava dostojna savršenog raspoloženja
pronašao ga onakvog kakav je
lako rukujem unutrašnjim buncanjem (euforijom)
kao da kontrolišem sudbinu
iz tog razloga postaću najbliži prijatelj
a on bez odugovlačenja misli & želja
darovit izvor poetskog smeća
topao udoban bezbedan…