QUEER

Ljubomir Đukić: iznenadna sreća

07/29/2015

Photo: www.flickr.com/people/airadam

sanolike ulice prepuštene vetru
omiljene impresivne fasade mađarske secesije
uživaju u krupnom planu
apeluju na umetnost u meni
preplavljen iznenadnom srećom
kad poželim kafu & kratke poruke
za danas je od ničea:
“ko hoda po tuđim stazama
neće iza sebe ostaviti tragove”
ispred pažljivo odabrane kuće nalazi se mlečna pijaca
kupio sam voće
flašu tokajca sa podnožja karpata
domaći tamni hleb
pržene girice
mladi sir & kajmak
u kući me čeka mačka
danima se ogleda u ogledalu
vrata mikrotalasne pećnice
kad želi da mi prkosi igra se
sa jastučetom za ziher igle
želi da je mazim
nespretan sam dok pokušavam da je nahranim
prženim giricama
slomio sam jedan element perlice
staklene dekoracije
tačnije nepotrebnog skupljača prašine
sunčeva svetlost kroz venecijanere
na bordo vazi kanjiške majolike
stiže oštrije osvetljenje u trpezariju
na terasi jedem sićušne plodove borovnice
bojim se stršljena
voli cvet minijaturne paprika
ljuti bonsai uz patuljaste loptaste tuje
nikad neću doživeti punu zrelost;
oduvao maslačak postigao efekat
pod uticajem slike nadiru smiruju
ne postoji ništa lepše u ovom trenutku
što bih mogao da zamislim zabeležim...