QUEER

Ljubomir Đukić: Osluškuj me, saznaćeš…

02/16/2016

 

 

 Jack Balas

Ne ponižavaš ti ni sebe ni mene..
Odavno naučih da u ljubavi nema ni ponosa ni ljubavi..
Ego, sujeta, ko pati od toga, sve nestaje..
Najčvršći padaju, maske padaju, zavese padaju..
Otkrivamo se goli pred nekim jer tako želimo.

zašto nosiš sav prtljag sa sobom
teret na leđima
možeš li krenuti napred
bez brige o meni
guraš dovoljno daleko
gde more ispunjava obalu
pazeći samo na sebe
život nije takmičenje
protiv bure uragana
nosi budućnost u obe ruke
očekuju te
najneobičniji prizori
u neobičnim mestima
dal znaš ko si ti

pravim greške
osećaj bačen u stranu
srdačno u pokušaju
gotovo nervezno bavi se sa mnom
slojevito komplikovano
ljudski valjda danas tako treba

tu sam
otvori
kutiju sa poklopcem
žabac koji peva
u starom crtanom filmu
bajke braće grim
moja krivica raste
kao cvet iz betonske pukotine

dan se pretvara u noć
ne gubi vreme
pokušavajući da produžiš
ono što mora nestati
neke stvari su suviše dobre
da bi bile istinite
skroman sam
baš kao što sam uvek bio
pitam se da li treba da pokažem
koliko te volim
nisam siguran
i dalje stojim tamo
moleći da me pustiš unutra
ne mogu da sakrijem

sve je ispočetka
premeštaš se
na neko novo mesto
prošlost je bez traga

topim se na dušeku
svetlucavi tragovi u dugom uzdahu
sve je prijatno
ipak nešto nije u redu
u kratkom trzaju usponu padu
konačno bez zaključka
o nama

osetljiv stomak strah
nisi izuzetak
nisam izuzetak
koji želi da izbegne
tužan kraj