Ljubomir Đukić: Kloni me se čoveče
Jared French (1905-1988)
Nakon razgovora
priča je zapečaćena
što baš mora sve da zna?
međutim
uzdam se da je zabavno
u stanju da mi ispuni želju
zaokružujem delujem vodim ga
podrum pun misterije rekla kazala
običan čovek skriven
u mračnom hodniku
s njim se lako upravlja
stanovnik stisnutog suterena
slike žurno nasrću
oči u oči sa zebnjom
da se ukenjaš
zastao da razmišlja o temi
zgrožen je od pomisli na nesreću
doduše
sračunato sam ubedljiv
plaši se moje sklonosti
želi da bude na sigurnom
nije uspeo da se oslobodi
od trenutne napetosti
kojoj je izložen
zgog znatiželje
sasvim nepotrebno i
besmisleno
delimo zajedničke
neprohodne odaje
sve do plafona natrpane
knjigama i starim novinama
ostale stvari su promakle
jer smo jedan kraj drugog
u podzemnoj
odavno
zaboravljenoj
galeriji stareži
stravično škripi
zarđali ventilator
pokreće ga promaja
ono što je tražio
dobio je
neće smeti
da podigne pogled
pratim izraz lica
nagađa desiće se
očigledno
sve već zna
ne ume da
savlada
nelagodnost
svega
nekoliko
koraka
kao očajni uljez
uslovljen
nemoćan
zbog ljutine
nepodesan
ni da zucne
nije bilo reči
čudo
dopašće mu se
neprijatno
vlada mir
sačuvana je
smirenost
tako je
lakše valjda
da napipam
željenu
stvar
Ljubomir Đukić: razumljivo ili ne
zalepljen za ekran
zalepljen za ekran dokazuje postojanje
deluje bezlično digitalnim pregalaštvom živi
bez šaputanja u senci nekog dubokog sna
model bajke nastao
za baštenske ukrasne patuljke
iz evidentne polazne tačke
istaknuta nametljiva misao
prenosi se za svakog po na osob
kog uhvati kontrolisana varka
obuhvata poznat zahuktali ritam
izjednačen sa njim pogađa
određena brzina prodora i adaptacije
ukazuje na pravila i ograničenja
misao je u stanju da se kotrlja
širi se čak bez nekog zakona reda
seli iz grada u grad
priljubi se uz svog domaćina
plan grada istaknut na visokim ogradama
pri ulasku kamere dočekuju na zidinama
nalik su gladnim pticama rugalicama
koje vrebaju netremice gledaju
prizor grabljivice plaši
formira raspoloženje
ostavljaju utisak tupo zagledane prate
svaki korak podstakne na strah
pojam od vrtoglavog skoka
ustremljeni čuvari sa balkona
odmeravaju ti džigericu
u društvu su lavljih glava i kandži
na monumentalnim fasadama od gipsa
bićeš nespretan u gostima
mesto susreta
uvek poseduje nelagodu
priljubi se pregrizi jezik
da bi upraznio mesto
uz svog domaćina
potrudi se da mu se dopadneš
uzdam se da si spreman na sve
zabavan razmetljiv
ako nisi bićeš najuren
domisli ključnu razonodu
prelomna tačka
kao da mnogi ne shvatraju
ili ne mogu zamisliti / izmaštati / domisliti
nagraditi sebe saznanjem
ko je ko čemu služi i zašto se poništava
sadržajno prikupljanje lične priče
ugrađena su pomešana prošarana osećanja
sračunata podvala
određuje kazne u borbi za život
nagrade su buđenje otrovne prelomne tačke
čudno da tačka ima oštrice drugog
zarazne bodljikave postojeće ponuđene likove
tačka se reprodukucijom pretvara
u proizvode za široku potrošnju
određenog roka trajanje
sasvim isto za sve
bez poduhvata za kojim se čezne
programirane sudbine snuždenih duša
malobrojne emotivno opredeljene modele
čeka tama konstrukt prelomne tačke
nadiru sa deponije sumnje pakosti
tragičnih sudbina neminovnih merljivih misli
očigledno šokira ispovest srodnika
udarnim talasom njegova kupljena misao
zamka zadržava pažnju
specijalnim efektima zbrinjavaju skandal
dotiče u slučaj za poneti za svaki slučaj
jedina preostala igra je smicalica provokacije
malo dozvoljene igre unutar jednačine
programirane sudbine snuždenih duša
koje više ne osećaju potrebu težnje
čežnje koja uverava u želju
iskušenje ili podvig
Ljubomir Đukić: Nebitno
Photo: Baron Wilhelm von Gloeden (1856 – 1931)
Prelazimo reke "upareni"
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja - osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.
Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...
Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja
alergija protiv
ustajale mrtve Tise.
Kopovi su puni neostvarenih snova
prizvuk koji remeti mir
neprilagođen sam
na izvestan način
tragam za odgovorima
jedan trenutak
kad smo bili zajedno.
Ozbiljnost je ovde tegobna.
Nisam zabavan.
Da umaknem
pokušavam...
Većina bi da me utera u red
Otkačen sam ali još nepomućen.
Izbačen iz šina.
Kreacijom pokušavam
da menjam perspektivu.
Neizbežne su posledice.
Boli me
dobar komad
srca.
Nije šala,
hodam kao da sam ožderan
radujem se stranputici
teturam se prdelom pustare
udaljio sam se od dolme
nijedne boje na vidiku
mučnina evo je još jedna
priobalna varoš.
Stanovnicima varoši
novotarije donose brigu
i opasnost.
Raspad ustajalog načina života?
Ograda je još uvek izrasla trska.
Ima li slobodan pristup
kao nekad?
Iskvaren sam
otišao daleko
i stigao blizu
u potrazi za
razvratnim životom...
Odmah da vam kažem
Ne podnosim zamerke,
radije ne izbijam iz stana.
Dobro činim?
Čak i ovde nalazim zagonetni svet.
Ne poričem da sam ono što jesam.
Neporecivo je da sam ono što jesam.
U pokušaju sam da se prividno
stopim sa okolinom
da bih olakšao teret mučnine.
Oči govore:
Nije više što je bio,
ko je njega stvorio starao se
da spoji nespojivo
Pojavno i nebitno.
Umesto da smiruje
on se smeje.
Još sme da se šeta i smeje...
Provokator! Javno se izlaže.
Izmakao je našoj kontroli.
Stimuliše izražavanje
kroz seksualno opredeljenje.
Ako si u društvu s njim
rizikuješ ugled.
U propvinciji nema mesta
za hrabrost i znatiželju...
Komična igra.
Uvrnut pritisak priliči mi
namera je da mi zagorča život
Nudim osmeh koji leči.
Pričaju o nečemu
filozofska osnova su im pitanja:
Čiji ugled sam ukaljao?
Čiji to ugled nisam opravdao?
Pričajte o nekim drugim ljudima
jer ja gledam svoja posla
ne privlačim pažnju sve dok
nesmotreno ne priredim skandal.
Oduzdava me jedino
beznadežna hlad drveća
skrovito mesto na kojem sam
i kad nisam.
Izdelili su nas, pa ipak,
dobar dijalog pomaže i leči.
Nije greda, pristajem
Čak mi pričinjava zadovoljstvo
šta god neko drugi mislio.
Kao da ništa nije bilo.
Ne mareći rekoh da sam
iz upropašćene generacije.
Apatija hvata skramu.
Evidentne su promene raspoloženja
Nikome ne podilazim
ne ustežem se da zapišem
ako stvarno misliš da treba
javi se
Šetnja rashlađuje
Ljubomir Đukić: Posebna pojava baš na ovom mestu
Ferenczy Károly (1862-1917)
Summer, 1902
„Nekad se pitam kako je ljudima
koji imaju stvarne probleme?!“
Tri De
Kanjiža je poput kaveza
pouzdan znak odlazi u prošlost
maršuta se uvek naslućuje
a i uloge su podeljene
oni koji izlaze na glas
dele sudbinu
u Kanjiži se uglavnom ćuti
zapušten je jedini ružičnjak
u nisko rastinje
bolje da
što pre iščeznem
da se korovu ne pridružim
mogao bih sam ćutke da živim
u nedostatku hrabrosti
da se suočim sa vremenom
i minijaturnim prostorom
dolazim povremeno i na kratko
da prepoznam senku
sve je na dohvat ruke
još po nešto i varoš je dovršena
ali ništa neobično
dok posmatram
negde izdaleka
odviše
u nedostatku
svega...
Po mom mišljenju težak predmet
poput magneta privlači
zasigurno može se videti
u grobljanskoj iza pruge
koja se dodiriva sa pašnjakom
oni koji su očevidci rekoše nekako
im se našao
sramežljiv osmeh
privlači posebnu pažnju
domišlja se sumnjičavo
i kao da pita „šta ti hoćeš sa sobom?“
Ovde gotovo uvek
sporednim ulicama tema dana
odlazi u mrak i vraća se sa istim pitanjem...
Viđen u pijačnoj gužvi
svake druge nedelje
tokom trajanja vašara
sitnež smušen
među jedva vidljivim...
Bez zadržavanja
izbegava pravi kontakt
van mogućnosti je za proveru
jer ga krije buka ili gužva
mučna slika
a umislili su da upravo on
vlada Kanjižom
i da lupa noću u limeni bubanj
poput letnjeg pljuska koji udara u
trošni kišni oluk naslonjen jedan na drugi
u čitavoj ulici.
Usijani lim i glava.
Vešto ga krije šešir od zečije dlake
i bela brada
pomisliš da ga nema
kad evo njega
neumoljivo zabavnog
govori sam za sebe
u najrazličitijem odnosu
neobjašnjivo je odricanje
od života kao pretnja psihoze
zatamnjen strahom dolazi izazov i teskoba
kad se u nečijem pogledu nastani ne izlazi
šunja se kao ulični mačor
po čemu je dominantan
o tome se ne govori
nemoguć je prerušava se
odlično glumi...
Očekujem ga potišten
nesnalažljivi pridošlica
s puno iznenađenja
ali i sa više znatiželje
a pogotovo maštovitih slutnji
uz tajna nagađanja mediokriteta.
Kad znam da je u centru varoši
sklanjajući se zahvalno
šmugnem lepo
kroz mali ružni park
u divlju šumu prema mrtvaji
zadržavam se izvesno vreme
dok izdržim u društvu topola
i ambrozije koja se primila
na kijavicu i suzne oči.
Čujem od ljudi da se pokazuje
kao da traži nekog
rekao bih
prosto rasplamsavanje viška vremena
nekog ko pokazuje razumevanje
prema procvetalim diviljim ružama
starom lavirintu žive ograde
tamo nadomak ruševina Vigadoa
u uzavrelom vazduhu leti
podrazumeva se da je
spolja na ogoljenoj fasadi
izgubljen ukras
primetan je možda iznutra...
Prozori su zazidani.
stojim kraj jednog prozora.
Kanjiža je poput kaveza
pouzdan znak odlazi u prošlost
maršuta se uvek naslućuje
a i uloge su podeljene
oni koji izlaze na glas
dele sudbinu
u Kanjiži se uglavnom ćuti
zapušten je jedini ružičnjak
u nisko rastinje
bolje da
što pre iščeznem
da se korovu ne pridružim
mogao bih sam ćutke da živim
u nedostatku hrabrosti
da se suočim sa vremenom
i minijaturnim prostorom
dolazim povremeno i na kratko
da prepoznam senku
sve je na dohvat ruke
još po nešto i varoš je dovršena
ali ništa neobično
dok posmatram
negde izdaleka
odviše
u nedostatku
svega...
Ponovo se javi
kad me davi zanos
pustog predela
odsustvo ljudi...
Nisam mogao da odolim
još samo ovaj put
uz izjavu dva svedoka,
kesu kokica
i zadnji broj
playboja...
Kokice me mogu izbaviti.
Ljubomir Đukić: ... prosleđivanje ...
Magnus Enckell (Finnish, 1870-1925)
Sporazumno
podeliti
neudobnost
između želje
i mogućnosti
putokaz
znatiželjni pogled
nekome je rutina
uplitanja ličnog
u posebnu pojavu
Opomene radi
zaboraviti već viđeno
i pročitano
komotno kupiti nešto novo
zaglaviti se tu i tamo
sedeti do kraja
zaslužiti spomen
baš na ovom mestu
... ...
Imam želju za još jedan
pokušaj
po želji
dodati
u zamišljeni
potisnuti
prostor
pod vedrim nebom
dve teme
šta zaista želim?
Neki blagi osećaj zadovoljstva
magične osobine
širom otvorenih očiju
nadahnuće špartam dolmom
spiritualna zaštita je kad
pogledom uplivavam u Tisu
koja se zlati kao cvet livade
kanališe mi običan
zastareo gnev
kurac – palac
prostakluk
isplivava
Otvoreno
pitam se
šta vam je ljudi?
ali me ne sluša nepodnošljiva narav
jedino ovde ne ispadam budala
meni je pomogla
Velika južna ravnica
nudi neslućene ciljeve
u trećem licu
pogled seže dalje
od vlastitog nosa
potpuno lišava
žudnje
nudi izgovor