QUEER

Ljubomir Đukić: Nebitno

08/21/2011

 

Photo: Baron Wilhelm von Gloeden (1856 – 1931)

Prelazimo  reke "upareni"

u dijalogu

ti na Dunavu

ja na Tisi

pokretne slike na vodi

zabrinjavajući pristanak

želja  -  osloboditi se straha

nepovoljnih misli

trivijalnosti

nebitnih stvari

zadovoljstvo je moje

biti protiv predrasuda

lakoćom sklapati prijateljstvo

dodaj varijacije

makar jednu rečenicu

moja usidrena slabosti

na drugoj obali.

 

 

Zahtevni mlakonjo,

nekada sam znao

čim svane

da krenem

a sad jedan korak nedostaje

distorzija vidika

teško je u zanosu

nagađati maštom

šta vidim

(jer je čak i photo session)

monitirana stvarnost

kopirani predeo

unapred sračunate stvari

nema iznenađujućeg ishoda

a ako ga i ima

da se naslutiti...

 

 

Nisam blizak

sadašnjem životnom prostoru

nema zastajkivanja

mada dopirem do kraja

previše se nagomilalo

ustručavanja

alergija protiv

ustajale mrtve Tise.

Kopovi su puni neostvarenih snova

prizvuk koji remeti mir

neprilagođen sam

na izvestan način

tragam za odgovorima

jedan trenutak

kad smo bili zajedno.

 

 

Ozbiljnost je ovde tegobna.

Nisam zabavan.

Da umaknem

pokušavam...

Većina bi da me utera u red

Otkačen sam ali još nepomućen.

Izbačen iz šina.

Kreacijom  pokušavam

da menjam  perspektivu.

Neizbežne su posledice.

Boli me

dobar komad

srca.

 

Nije šala,

hodam kao da sam ožderan

radujem se stranputici

teturam se prdelom pustare

udaljio sam se od dolme

nijedne boje na vidiku

mučnina evo je još jedna

priobalna varoš.

Stanovnicima varoši

novotarije donose brigu

i opasnost.

Raspad ustajalog načina života?

Ograda je još uvek izrasla trska.

Ima li slobodan pristup

kao nekad?

Iskvaren sam

otišao daleko

i stigao blizu

u potrazi za

razvratnim životom...

 

 

Odmah da vam kažem

Ne podnosim zamerke,

radije ne izbijam iz stana.

Dobro činim?

Čak i ovde nalazim zagonetni svet.

Ne poričem da sam ono što jesam.

Neporecivo je da sam ono što jesam.

U pokušaju sam da se prividno

stopim sa okolinom

da bih olakšao teret mučnine.

Oči govore:

 

Nije više što je bio,

ko je njega stvorio starao se

da spoji nespojivo

Pojavno i nebitno.

Umesto da smiruje

on se smeje.

Još sme da se šeta i smeje...

Provokator! Javno se izlaže.

Izmakao je našoj kontroli.

Stimuliše izražavanje

kroz seksualno opredeljenje.

Ako si u društvu s njim

rizikuješ ugled.

U  propvinciji nema mesta

za hrabrost i znatiželju...

 

Komična igra.

Uvrnut pritisak priliči mi

namera je da mi zagorča život

Nudim osmeh koji leči.

Pričaju o nečemu

filozofska osnova su im pitanja:

Čiji ugled sam ukaljao?

Čiji to ugled nisam opravdao?

Pričajte o nekim drugim ljudima

jer ja gledam svoja posla

ne privlačim pažnju sve dok

nesmotreno ne priredim skandal.

Oduzdava me jedino

beznadežna hlad drveća

skrovito mesto na kojem sam

i kad nisam.

Izdelili su nas, pa ipak,

dobar dijalog pomaže i leči.

Nije greda, pristajem

Čak mi pričinjava zadovoljstvo

šta god neko drugi mislio.

Kao da ništa nije bilo.

Ne mareći rekoh da sam

iz upropašćene generacije.

Apatija hvata skramu.

Evidentne su promene raspoloženja

Nikome ne podilazim

ne ustežem se da zapišem

ako stvarno misliš da treba

javi se

 

Šetnja rashlađuje