ljubav je sama po
sebi ubedljiva
ako damo sve od sebe
bliski kontakt da li nešto menja
zajedno se suočavamo
dok me vodiš prstom kroz dušu
kroz oštru trsku znoj i naboj probija krv
ižvakao sam koru hleba
u izdašan zalogaj nerešive dileme
muče nas strasti ovo su lekcije
čuvane tajne
krhotine našeg sveta sudari i sukobi
pričinjava se da je kompikovano
intencija; toranj mi u njemu u oblaku
iz neslobode utešno zagledano
tražimo se i pronalazimo
ono što gledamo od slučaja do slučaja
svet je preterano stilizovan i velik
za naše dileme odgovora nema
zajedno se suočavamo
sa izazovima
da li da pokušamo
da proširimo razumevanje
postanemo prihvatljivi
mnogi ne vide da
iz krošnje topola
izleću zvučne impresije
prsti su ptice u kosi
proširuju vidike
dozvoli im doživljaj
gledamo se
skoro sam siguran
bog će biti zadovoljan
sa uplašenom ljubavi
ako ga ima i za nas ga ima
neka nas konstruiše uspravi
oslobodi sputavanja
i izgubljenosti
mada nisam siguran
da ON i mi bitišemo
u istom vremenu
gajim leptire velike simpatije
oblik postojanja unutrašnji osmeh
daje sve od sebe
u nekom novom mikroprostoru
širom otvaram prozore
neka uđe sunce
za sasvim drugačija vremena
to možda ništa ne menja
igru nenaviknutih očiju
uzdahom od previše uplašene ljubavi
prizor dodaje melodije u travi
dole između lišća sunce sjaji
pesma u parku
pod okriljem sunčeve svetlosti
obećavam; život se nastavlja
u iskonskoj blagoslovenoj sreći
na tvojoj strani
glavni pravac je
kosmološki argument
mašti kraja nema...
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/30/2013
Edit
< skokovi i padovi... >
blistava svetlost dopire kroz prozor
posmatram ljude na pijaci
neposredna inspiracija emocije su svuda
iz poslednje kafane nakon treće ljute
prednjači panorama iz mašte i bio bi to pravi osećaj da nije
on u monologu evocirao emotivne percepcije
ukazuje da je zagubljen
u dokumentarnosti koja ima za cilj da zauzme mesto
u svakodnevnom životu
bavi se konkretnim primerima
opsežnim istraživanjima glupim pitanjima
šta da kažem gde sam do sada
zauzet sam bio životom i tačka
proganja me podsećajući na napušten poduhvat
insistira na političkom zanosu
zajedno sa verskim
neutešnim psihotičnim manipulišućim aspektom
stvarnost ispunjena dozvoljenim lažima
kako da se odredim prema agitaciji
možda pomaže presek stvari u najkraćim crtama
utešno je to što nismo sami
odbijam nagovor
hladan znoj izbio duž leđa
gasim se soda vodom
spora priča se svodi na detinjstvo i mladost
ali danas smo tu uz brza zapažanja:
prosečne visine zaobljen riđ proćelav sa čudnim zelenim
krvavim očima
imam osećaj da je izgledom blizu šeste decenije života
a znam da mu je tek četrdeseta
dakle zaglavio sam u poslednjoj kafani
sa drugom iz detinjstva
zajedno smo pohađali školu
družili se razmenjivali muziku i knjige
ponekad igrali fudbal
mnogo vremena provodili zajedno
deca imitiraju odrasle igrali smo se... (aluzija na gej seks)
smatrao sam da je i dalje prijateljski raspoložen
međutim zbog nečega je iritantan razjaren
nije mu stalo do starog prijatelja
želi da upropasti lepa sećanja
deo zajedničkog puta
postao je nametljiv sa verskim konzervativnim stavovima
jedva je čekao da me vidi da bi realizovao nameru
podstaknut mojim priznanjem
uvredljivo uporedivši homoseksualnost sa
zoofilijom: „moglo bi se smatrati da je ljubav
i kad neko voli kućnog ljubimca
zamisli prizor seksualnog opštenja čoveka i psa
meni je to grozno isto kao kad da su u ljubavi
dva muškarca ili dve žene“
želeo je da me izazove osetljivom temom
koja nameće opterećujuće dosadne misli
očekivajući da se bavim preispitivanjem
prostačke pretpostavke
izazov sa kojim se suočava sa mnom
znajući da mi je prioritet
da hrabrim sebe i druge na različitost i toleranciju
u procesu uzajamnog poštovanja i poverenja
(tipično je da imam preambiciozne ciljeve)
ironija je što želi da sazna o osobinama seksualnog zadovoljstva
između dva muškarca
da sam raspoložen mogla bi biti ovo zabava za mene
da učestvuje u fantazijama sa glavom u krilu...
ja sam užasna osoba verujem u literaturu
književni konstrukt i slobodu da radim šta mi je volja
nemam šta da sakrijem
društveno sam neprihvatljiv
nemoralan sam jer nisam za
formiranje univerzuma od visokih bedema
pregrada kaveza zablude očaja i laži
ako sam se do danas angažovao na brisanju stereotipa
po pitanjima vere tolerancije i prihvatanja drugosti
nakon njegove izjave mislim da za to više nema smisla
do te mere me muči opšta glupost
da više sa time ne mogu da se bavim
teško mi je da pravilno objasnim
kako smatram da nije kriterijum
da svi „religiozni ljudi moraju da mrze pedere“
poželjno je vređati homsekusualne osobe
s time se jača samopouzdanje
krcat glupostima govori iz svojih nedoumica
očaja nevolje prijateljski otrov
postaje čovek malog formata
zabadajući nos u tuđa posla
pametuje daje mi do znanja
rakija govori zamršene priče
“on provali kad je neko peder”
ljudi smo bez obzira ko u šta veruje
i ko je kakvog seksualnog opredeljenja
razočarao sam se
zašto je baš on morao da preuzme vođstvo
u ekspanziji popularnih gluposti
upao je u moj um uznemirio me
dosadnim ugnjetavanjem
sad ne mogu da spavam
pišem u sred noći
zapanjen pogođen nečim sablasnim
i ako imam daleko ozbiljnijih problema za rešavanje
od vitalnog značaja
budan sanjam moguće ishode…
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/20/2013
Edit
u kratkim crtama
došao sam neplanski nakon neželjene trudnoće
moja mati žrtvena karijatida na današnji dan mog rođenja
ponavlja da za ubistvo fetusa već je bilo kasno
tako sam nastao ja sin jedinac sa imenom ljubomir
da ironije bude veća uz potpuno odsustvo oca
razonodim se tragajući za ljubavlju i mirom
prepušten samom sebi lutam opisujem lutanje
zapisom koji proizvodi slike
umesto ljubavi i mira istražujem složen odnos
između dvoje nekad bliskih prijatelja
kako sam rastao naslanjao sam se na domove
koji su se punili do vrha
nadao sam se da će me neko tajno prihvatiti
žigosan ne pobuđujem interesovanje
izrastanjem u samoorganizovanu drugost
prekid sa tradicijom autorefleksivni proces
za sve što se od mene očekivalo
da bih bio u gomilu svrstan nisam podesan
u svemu sam nedovoljan
postao samoprovokativni verbalni izraz
stvaranjem i tumačenjem bolesti iluzije i fantazma
neograničena želja za saznanjem
nešto izvan mene neočekivano gonilo me
na samodavanje a ne uzimanje
sanjao sam dan kad ću da se slobodno oglasim zavijanjem
režanjem govorom očiju imunizacijom tela
umesto toga bez daljeg odlaganja
rodilo se cviljenje i lavež teskobe
tragovi u sećanju prate me u mislima
iznova i iznova dovode u pitanje
danas mati ukazuje:
tropske su vreline nema utočišta
praznina je u cevima – nestaće vode
najzad prestani da pišeš
koliko puta još da ponovim
to čudo greje sobu
pocrkaćemo žedni
.JPG)
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/19/2013
Edit
Ryan Martin
postqueer samoizražavanje
(dozvoljena je improvizacija -
samoizražavanje u poststrukturalističkom polju)
u fazi sam rasanjivanja sa malaksalim dečakom
golaći u haosmos mikrosvetu
komplikovane sudbine neizrečene sveprisutne čežnje
ka čudovištima superherojima mitološkim stvorenjima
bogati (ne)uspesima da li smo uspeli strast u zaklonu
do kraja zatvoriti jedan u drugog
dugo sam bio u senci odomaćen
opirem se posmatraču otežavam interpretaciju
uživljenom u potrebi olakšavanja mračne strane
zasnovane na realnom događaju
demistifacija strategije prinude
kažnjen i za ono u čemu ne učestvujem
tražio sam sebe na pogrešnim mestima
nisam želeo da se dokažem u stranom krevetu
možda je zabavan pretenciozan
lak komad pada s nogu pogađa na svoj način
mešavinom ushićenja radosti i tuge
oseća se božanski a tako i izgleda
prilično zanimljiva mu je priča
uglavnom radi samo ono što mu se dopada
okupiran telom kao izražajnim sredstvom
preda mnom je zelen sočan predeo
želim li da upoznam muški deo galerije
predodređen ne ume da odoli
slike nastaju u okviru eksperimentalnog horizonta
odjek zanosa u snažnom koloritu
drečave boje prenose energiju
uskopistio se probisvet odgonetak zagonetke
hoću prizor ili dodir (pssst tu je šibica čuvaj se da ne čuje zlo)
najsrećnijeg rezultata izražajne mogućnosti sladokusca
moćan je neodoljivo svojeglav kozer
volim kad uspe da me zbuni
ne postoji razlog da budemo trezveni
teži potpunoj prepuštenosti
što luđi to bolji sudar dve energije
kako da opišem to što me macan celog uzdrma
da li je ključno za čim očajnički žudi
ili prirodno uspostavljen ambijent i tretman
slobodan ulaz razjapljena vrata poetski veoma duhovito
ustreptalo telo u spektru iskidanih jecaja i uzdaha
preplavljeno preštampano idejama
bezuslovna ljubav razvijaj se u umetničko delo
imam ga veoma lično ludački zaneseno
dozvoliću da izbegne kreativnu blokadu
nastalu nakon ejakulacije
(svaki mazohista uživa u ropstvu griže savesti
hvatam mu misli na preskok)
voleo bi da zaokruži uverljivo oslikanu atmosferu
umesto toga poslužiću u razvoju događaja
učešćem u njegovoj utilitarnoj produkciji
na sve to sam ostao ravnodušno nasmejan
(izaziva isticanje ionako vidljive banalnosti
unapred određene igre uništavaju strast
naboj neprijatnosti osvaja najbolji deo
suočen sa razmenom i promenom
odredio sam se prema simulakrumu igre
greška sam koja se voli ili mrzi doživotno
moje slabovido oko igru gradi na slici
zagrebao sam ga po jezivoj površini
u nadi da ću stići dublje
sve što sam video bila je lepa ranjiva naivnost
ne zameram možda gubim osećaj za pojavno banalno
i da ne dužim prisustvovao sam pokušaju
ukidanja prirodne igre koja pozitvino iscrpljuje...)
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/15/2013
Edit
Daniele De Vitis
oči pune suza blistaju
smiri se olakšaj disanje
zagolicaj slomljeno srce
pravi uzrok je sunce u školskom dvorištu
dok si boravio gore gurali su te iz gnezda da poletiš
lebdiš pored prozora toplih domova
nasmejani srećni ne vide te na mostu duge
ne čuju ti pesmu glas ti je tanak i mekan
poljubac vetra snažno uzdrma
pticu koje leti u daljinu trepće krilima
potraga za srećom zapitkuje
nikada se ne završava
sve je teže da se ostvari
pokušaj komunikacije kao kroz slike
(loš pokušaj da se izvinim
nekoliko reči rastvaraju se u ravnodušnosti
plaši me potpuno ozbiljan pogled)
bori se da postoji u konfliktu želja iskušenja
u pronalaženju unutar drugog
osobine koje privlače
bezbedan osećaj po ćoškovima
ulickanom je lako uteći
uz spremnost da se vrati roditeljskom domu
okreće leđa dole niz ulicu udaljava se
neko ga zove po imenu
dovoljno radoznao osetljiv skladan pokret
odmahnuo u znak pozdrava kao uzalud
za petama mu juri zadihano
sećanje bledi nema naviku da se kaje
u prošlosti su se loše stvari dešavale
zbog pogrešnih odluka…
prati ga osmehom jednostavnost i šarm su vidljivi
nema vremena da se osvrne
u prednosti spori koraci idu uz nemirne misli
prvi je koji ne usporava nakon početnog entuzijazma
pomerio sam se u stranu da mu olakšam napredak
vetar prekide tišinu
od tada sam prepušten sam sebi...
nisam ga video godinama
nedostaje mi
ono što osećam kao u snu
u njegovom prisustvu
znam da je bilo stvarno
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/10/2013
Edit
tok svesti
slučajne slike
jutros
mrzovoljno
uzalud golotinja
održava plamen
u životu
tinja
što duže
toplo
zastrašujuće
razneo se plamen
nije od sunca
pogrešna pravila
igre umetnost zagrljaja
deluju
kao slučajno
izgovorene
reči
pitam ponovo
da li me je sanjao
kao ja njega
da li mi je video lice
ranije
naleteo
uneređen
zna za tišinu
nekako
u svom svetu
komunicira kroz
bizarne slike
sugeriše
izuzetno strpljiv
srce nalaže
stezanje grudi
zaledio se
sumorni kez
podriva
iznenada
oboje dobijamo
kutiju
živo telo
sobičak
otvoren prozor
ugradni plakar
mali radni sto
i krevet
prekrštene noge i ruke
usađeni prsti
u nadlakticu
lagana muzika na radiju
nekoliko reči
svetlo smeđa kosa
zelene oči
prilagođene tamne naočare
na drugoj strani
kreveta
imamo gosta
ponovo
želi
celu stvar
za sebe
nema
nikakve veze
sa realnošću
gde je izvorno značenje
kod primene perike u kupatilu
misli o sebi kao da ima
šire ambicije od golicanja
pristojne antene
pokušavam
da ne razmišljam
o tome
slegnuh ramenima
i okrenuh ključ
po prvi put
izlazimo
zajedno
kružimo
po ustajalom trgu
magyarkanizsai piac tér
uzvišene
oblasti
hladna
kao kaldrma
preterana
navala
lako do
krivice
neverice
ako je to
tačno
bili smo
naslonjeni
šta se u držanju
videlo (promenilo)
to nije
bitno
ponuda za danas:
probajte
kuriozitet
nije otrovno
uzmite
jestivu
drhtavicu
sa željom popuniti apetit
uveren karakter
skliznut u
nemirne misli
konflikt želje…
tražimo podsticaj za lokalnu dinamiku
iz očiglednih razloga
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/08/2013
Edit
Steven Clayton Corry
lako se izvlači iz svake situacije
jedino ne uspeva iz kreacije
uznemirujuće prelep nestašni dečak
potencijal za šokiranje
očigledno je zadržao dete u sebi
koje zavodnički gleda iz svog ugla
ukazuje da mirno ne ume ni da sedi
nudi vruć kontrast za jednu noć
nužna je originalnost
šta mu stomak govori odobri
omogućava da razjasni jednu stvar:
ko će koga
blagoslovenom mogućnošću
da nasmeje
u smislu stila koji nije kopija
ume da napravi najzabavniju
priču i karakter
izvor inspiracije
pogled sa njega
lako se ne skida
drži oči širom otvorene
iz njih se smeje
(sve u superlativu) najupadljivijim osmehom
bez snage da ga dodirnu
ljubavnici oklevaju
na ljubav im je pretučeno srce
boluju uhvaćeni na setu
koju stvara lepota novog identiteta
postaju zaštitnici
povišenog nadzora i sumnje
dolaze ka njemu usamljeni likovi
(usamljenost je rezultat životnog stila
uslov slobode)
zaslepljeni traže nevolju
senke su njegovog tela
obraća im se
uz vatru igre sa senkom
na zidu prstima
silueta vernog psa i plaščjivog zeca
dobija poštovanje za svoje veštine
“hvala što ste došli
kako mogu da vam pomognem…”
zakikota se razotkriveno đavolski
živi dokaz neodgonetljivog
dovoljno ljubaznog za jednog vragolana
on je zabavljač koji radi ono
u šta veruje
skandalizuje jeftinu zabavu
ipak je samo čovek
u lancu slaba karika
insistira da nije samo objekt
naizgled beznačajno trivijalan
kojem se dive…
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/03/2013
Edit
labavo inspirisan plovi po moru depresije
uradi smelo pređi preko svega
kao preko jebene ulice
da doznam o čemu razmišljaš
osećaš a ne govoriš
uđi na jedno piće
samo polako ispričaj o čemu se radi
za voljenog si izopačen dečko
kakav si takav si
voli kad te se užasava
u prilog hapa piletinu
želi da se dopadne drugima
ne želi žbunje u stanu
trabunjanje vlažnog lepljivog
kakav je ovo svet
ceo svet je sjeban
ne ume da ga ispuni mogućim smislom
komparacija golicljivi poljubci
podmetanje požara
najcrnji trenutak je kad plane
ne diraj prozor
ništa ne pipaj samo se ugnjezdi i uživaj
oslobodi se ropstva monotonije
gubljenja vremena
na smislen način vrdaj
predahni u brodu od papira
Posted to sinkretistička queer subkultura
07/01/2013
Edit
.JPG)
