QUEER

Ljubomir Đukić: ume li apstrakcija da sugeriše?

07/08/2013

tok svesti
slučajne slike
jutros
mrzovoljno
uzalud golotinja
održava plamen
u životu
tinja
što duže
toplo
zastrašujuće
razneo se plamen
nije od sunca

pogrešna pravila
igre umetnost zagrljaja
deluju
kao slučajno
izgovorene
reči

pitam ponovo
da li me je sanjao
kao ja njega
da li mi je video lice
ranije

naleteo
uneređen
zna za tišinu
nekako
u svom svetu
komunicira kroz
bizarne slike
sugeriše
izuzetno strpljiv
srce nalaže
stezanje grudi
zaledio se
sumorni kez
podriva
iznenada
oboje dobijamo
kutiju
živo telo
sobičak
otvoren prozor
ugradni plakar
mali radni sto
i krevet

prekrštene noge i ruke
usađeni prsti
u nadlakticu
lagana muzika na radiju
nekoliko reči
svetlo smeđa kosa
zelene oči
prilagođene tamne naočare
na drugoj strani
kreveta
imamo gosta
ponovo
želi
celu stvar
za sebe
nema
nikakve veze
sa realnošću
gde je izvorno značenje
kod primene perike u kupatilu
misli o sebi kao da ima
šire ambicije od golicanja
pristojne antene

pokušavam
da ne razmišljam
o tome
slegnuh ramenima
i okrenuh ključ

po prvi put
izlazimo
zajedno
kružimo
po ustajalom trgu
magyarkanizsai piac tér
uzvišene
oblasti
hladna
kao kaldrma
preterana
navala
lako do
krivice
neverice
ako je to
tačno
bili smo
naslonjeni
šta se u držanju
videlo (promenilo)
to nije
bitno

ponuda za danas:
probajte
kuriozitet
nije otrovno
uzmite
jestivu
drhtavicu
sa željom popuniti apetit
uveren karakter
skliznut u
nemirne misli
konflikt želje…

tražimo podsticaj za lokalnu dinamiku
iz očiglednih razloga