QUEER

Ljubomir Đukić: udaljenost u svakoj nijansi je istaknuta želja...

07/10/2013

 Daniele De Vitis

oči pune suza blistaju
smiri se olakšaj disanje
zagolicaj slomljeno srce
pravi uzrok je sunce u školskom dvorištu
dok si boravio gore gurali su te iz gnezda da poletiš
lebdiš pored prozora toplih domova
nasmejani srećni ne vide te na mostu duge
ne čuju ti pesmu glas ti je tanak i mekan
poljubac vetra snažno uzdrma
pticu koje leti u daljinu trepće krilima
potraga za srećom zapitkuje
nikada se ne završava
sve je teže da se ostvari

pokušaj komunikacije kao kroz slike
(loš pokušaj da se izvinim
nekoliko reči rastvaraju se u ravnodušnosti
plaši me potpuno ozbiljan pogled)
bori se da postoji u konfliktu želja iskušenja
u pronalaženju unutar drugog
osobine koje privlače
bezbedan osećaj po ćoškovima
ulickanom je lako uteći
uz spremnost da se vrati roditeljskom domu
okreće leđa dole niz ulicu udaljava se
neko ga zove po imenu
dovoljno radoznao osetljiv skladan pokret
odmahnuo u znak pozdrava kao uzalud
za petama mu juri zadihano
sećanje bledi nema naviku da se kaje
u prošlosti su se loše stvari dešavale
zbog pogrešnih odluka…

prati ga osmehom jednostavnost i šarm su vidljivi
nema vremena da se osvrne
u prednosti spori koraci idu uz nemirne misli
prvi je koji ne usporava nakon početnog entuzijazma
pomerio sam se u stranu da mu olakšam napredak
vetar prekide tišinu
od tada sam prepušten sam sebi...

nisam ga video godinama
nedostaje mi
ono što osećam kao u snu
u njegovom prisustvu
znam da je bilo stvarno