Nedelja, Maj 04, 2014
Ljubomir Đukić: razdraživač
Peter Colstee Bed Breakfast
(kratko poglavlje veličine zalogaja)
krivi me da sam upleten
u svakodnevnu inspiraciju
perverzije
haotične apstrakcije
poetski trans
pozive iz tela
miluzvuk koji spašava od praznine
zadržava ga
toplim rečima
zadovoljan paklom
mestom u kojem smo
jedino u pravu
(detinjast) sve ga zanima
ništa ne drži...
„sve je užasno demode“
svakako
je smešno
šta se dešava
sreća je
jer ne zna
šta mu zaista nedoastaje
fali...
on će da me skine s duše & zaboravi
jer ne zaslužujem da se nađem
u njegovoj moći
pri guzi
ledara nije upotrebljiva
preterao sam
sa poštovanjem
zauzvrat traži
da odobrim šansu
telom koje voli
impresioniram nekog
njemu bitnog
pokazujući se s njim
(javna postavka;
histerični mladić & metuzalemska olupina
u krajnje ironičnom zagrljaju
glavu gore pupoljak se širi
pred zabezeknutim voajerom...)
utrnut u jednom smislu
stvarajući nelagodnost
s kojom privlačim znatiželjnog
~
ovaj put je za mene
previše perverzan
zastrašućuće
neodoljiv
ali ne i dovoljno
opsednut
očajan bez udobnosti & zabave
bojim se
ako ode
šta će ostati
od mene
dirnut njime
nisam ponosan
ograničen
nepomičan
šupalj na izazivanje
ne mogu da podnesem
nered
(govno u celofanu)
ko se koga otarasio
Intenzivno sranje bilo je odlično
ništa drugo
kako da izađem
na otvoreno čistinu
bez analize
oporavim se
kad znam
on će nedostajati...