Ljubomir Đukić: Tegli mi se kožni nabor

BRIAN KENNY

Slava Mogutin, Sticks and Stoned (Brian), 2010

/ U okruženju nezadovoljstva opčinjen modnim krikom
pišeš mi o individualnosti!!!
A ja tebi o INDIVIDUACIJI u spiritualnom izobilju!
Abracadabra /

 

Pogađam?!


suština napora duhovnog biće je da se stalno menja
dok priča o nestvarnim ljudima & nestvarnim iskustvima
čovek duha ume da podstakne sliku viziju volju napetost...
istovremeno otkriva svoju nesigurnost & ranjivost

planovi su nam za jedan korak
mogućnost da se započne dijalog
u velikom krugu uticaja
osećaj usamljenosti ili plašljivosti

prkosno se smejemo u lice tame
živimo za prazninu
u toku je puno učešće
obilaska starih zgrada poljskog imanja  salaša
& klozeta za odlaganje izmeta...
radujemo se pojavi organskog đubriva u stajnjaku
unapređenju zdravlja zdravom hranom

može da počne gozba bez masti & harmonije
lakovernost & glupost nemaju granice
odajemo utisak kao da je istinito
neverovatno čudno najstrastvenije iskustvo

proslavimo prirodno okruženje
dok teglim kožni nabor bez milosti
radosti uz ljubičasto neonsko svetlo
povratak u grad je bio neizbežan
lepota & senzualnost u ropstvu
rađa se neverovatno ponizno & čudno
najstrastvenije iskustvo
pokušavam da objasnim neobjašnjivo
paralele između seksualne devijantnosti
& magične erotike
istražujući i dalje svoj rod
identitet i seksualnost
kroz umetnost & život...

Ljubomir Đukić: u gluvo doba noći

Wilhelm von Plüschow (1852 - 1930)

(čista osećanja daju sve što poželiš
a laži ih uništavaju)
     

dolazi nevoljan
u gluvo doba noći podiže zavesu
kradom preuzima misli
žudi za iskustvom
očaj oslobađajuće kaplje
iz prostih reči obasipa
dotaklo me je
previše se nadam
izlivu milosti sklapam oči

u njegovom prisustvu
nisam veran sebi
mira nema želi dušu
naklonost
ostatak mene
osnažio sam ga
potisnuvši deo sebe
neprijatno mi je
nikad ne prestaje
plitak poljubac
površan zagrljaj
sa lakoćom izmišlja
traži oslonac & argument
da se usaglasimo
poboljšamo zarobljeno
u nekom prihvatljivom svetu
ne mogu da se setim
njegovih priča
nadam se da će u potpunosti
nestati

previše zbunjuje
odigravši ulogu
prekasno je da shvati:
laži nisu primenjive
na čista osećanja

(automatski zapisano bez bilo kakve korekcije)

Ljubomir Đukić: naučio se na mrak

 


FORBIDDEN ART OF FRANCISCO HURTZ

...od ključne važnosti je da živimo drugačije
otporni na uvrede
ne samo zbog okoline koja je previše nasilna
već zbog stvaranja neobičnosti koja jedino obećava neuspeh
naročito laskavo od divlje duše
sklon sam da se osećam razočarano
kad naiđem na smešne smernice
nema dalje sa vrha ledenog brega rizika
tu smo gde smo laki za rukovanje
slepo se držimo pogubnog uticaja
ono što smatramo da je doslednost
u stvari je tvrdoglavost
puštam ga napred pogrešnim (osnovnim) putem
stranputicom (spremnog za dalek put u provaliju
samo da izbalansira krila)
vragolast besciljno navodi na igru
na kraju krajeva kao na početku
međusobno smo isključivi
predusretljivi da ne bi rekli nešto novo

sada pokušavam da shvatim;
naučio se na mrak
živi od mraka
u potrazi za bekstvom
na beskrajnoj palubi šansa je dovoljna
prkosi pričama o bolu & odvratnosti
bezbedno je reći da je bio u ljubavi
nevoljan je a laže da je zauzet
tako biva (upadljiv)
potrošen strahom & odbacivanjem
uskraćuje blagoslov za astralno biće
zavarava se čvrstim snom
nadajući se da nije budan
menjao bi vitalnu prirodu
priznaje da je ranije bio pedantan
pronalazio način da sakrije ludilo
nije naročito laskavo od divlje duše
da oživljava haotičnu estetiku
unutrašnji svet ogleda se u njemu
dok vežbamo tesne dodire čvrste poljubce
privremenu radost...

Ljubomir Đukić: tihi glas

LINE ARION LINES fear of commitment

 LINE ARION LINES with one leg in the light and the other in the shade

Ljubomir Đukić: Kako se osećaš zbog toga što si lep?

Ljubomir Đukić: ožiljak

 Hernan Bas

(ograničavam se na onog koji nije naprava...)

način pisanja izvan discipline
neprihvaćen bez spoljnog uticaja
negujući ključnu misao
za radikalizaciju subkulturne produkcije
strast u intenzivnoj alternativi
bez učinka
ako ništa drugo onda
za arhivu o ekcsentričnosti
o izgubljenom vremenu
potraga iscrpljuje
biraš li najbolje ili prihvataš ponuđeno
biti neosetan veliko je umeće
verovao u spoj nespojivog
u smrad
koja se širi
tajnu koja ispunjava
obeleženo unakažen
jednačim se
među različitima
sva pažnja usmerena
na mesto
gde ničeg nema primam
obličje opojnog smrada
sladostrašća
lakše je od kad sam priznao poraz
od tada aktivno neumorno divlje odbijam
osiromašene nezanimljivosti
nespretan trapav ograničen razočaran
postao samotan
bio sam kontejner za emotivni otpad
seksualnu ekologiju
bez obrazloženja o formulacijama želja & užitka
raspoloženje upravlja životom
namerni propusti
su učinili svoje...

Ljubomir Đukić: nije (sasvim) uzalud

 Keith Haring (1958 – 1990)

                                           podsetnik


definitivno impresioniran
onim što obuhvata
jasna pronicljiva poruka
nije sasvim uzaludno
otimati se
generisati entuzijazam
isplivavati na površinu
izbrisati nametljiv mračan ton
ostalo je dovoljno
da se razvije nova priča
za intenzivan
individualan
osvežavajući
otvoren pristup
izraz
refleksije
novostečene snage
u svakoj prilici
zablistati humorom
na sceni bez kompromisa
inspirisati sebe & druge
na antikapitalizam
antikonzumerizam
protiv religijskih zabluda
protiv olupine
homofobičnog...

Keith Haring (1958 – 1990)

Ljubomir Đukić: danas je bio dobar prema meni

bisualhart

danas je bio dobar prema meni
mada nisam sasvim siguran da će tako i ostati
hajde da vidimo šta se dešava;
održava duboko uverenje da sam mu bitan
uči me da budem spreman da žrtvujem sve
za nedorečenu ljubav (umesto samospoznaje)

pomislih kako smo se prvi put razumeli
u neočekivanoj manifestaciji
perverzne želje
koja se sastojala u traganju
za izgubljenim iskustvima (mrtve čarolije)
osvetljava pohlepu
kao kad sanja o trošenju novca kojeg nema
(zavisnosti neće nestati
samo će ih zameniti sa drugima)
(ispovest u suzama) ludorija
umesto da traga za novim
osećajem šokantnog strujanja kroz telo
podnosi račune za naknadu štete
naglašavajući koliko je star
a koliko sam ja neobavešten

povezuje me sa okruženjem
nepomerljiv kamen pritiska izopačeno zgužvane stranice
našeg odnosa
da ih vetar ne raznese & na julskom suncu izblede

izvinjenje je stiglo kao mučenje
poturanje patnje
u tešku atmosferu dobrodošla bol
umesto blaženstva
možda je bes draža
služim u hirovima (pogledom krade komad duše)
da mu pravim društvo
neprijatno se osećam sa brzacima u suvom grlu
osećaj traje previše dugo
sve je uzaludno (ne umem da kanališem zebnju & bes)
ili možda nije sasvim uzaludno

ostavlja me na cedilu
kao odbačeni predmet iz svakodnevne upotrebe
uvek to radi
sebično zvuči
naglašava da želi da bude voljen

ne želim više
da se pretvaram
kao da se ništa nije dogodilo
nismo više spojeni...
ne podnosim mentalnu tranziciju njegove prirode
ili ne umem da uhvatim suštinu trenutka

piškim uvek pre izlaska iz kuće
to sam upravo uradio

ne krivim ga on je osoba zatvorenih očiju ljutitog lica...
u kojoj više ne nalazim poeziju...

Ljubomir Đukić: u suprotnom smeru

Anthony Gayton

duhovni mentor mrtav čovek (izgubio perspektivu)
pred smrt je govorio ružne stvari
neočekivano nametljiv nasilan
manifestacijama seksualnih želja
izgledao je kao da je uvek lošeg raspoloženja
zamarao sentimentalnom topografijom ponovljenih priča
više mu nisam bio potreban (ukorio me pre odlaska)
uzimao sve više davao sve manje
na izmaku elementarnog života
mekušac opsednut teskobama & ranama
opasnost ispunjena poslednjim putovanjem
apsurd povređene sujete
dugo sam izdržao u nemilosti proždrljivca
da bi na kraju nestao izvor neprilika
gubitak odnosa
jedino se prisećam boemske atmosfere
dela svakodnevnog života transformacije - magije - seksa
prljavog realizma & halucinacije
& aktivnog učešća u umetničkom delu
prjateljstva koje je bilo način za uživanje
sreća je ostala negde zaturena u mudrosti
koje moram da se setim da bih ga prežalio
nosim čudan osećaj (ništa mu nije promaklo)
ograničenog kretanja do tajnog mesta
krotak miran protiv rutine starokanjiške tišine
loš tren se pretvara u stanje
dobar tren nestaje bez traga
posvetio sam se intuitivnoj realnosti
nema razloga za brigu
mogu bez konvencionalne naracije
bez društvene funkcije
ništa me ne šokira & ne uznemirava
zadržao interesovanje
prema tabuima & socijalnoj patologiji
skaradno prožet pokvarenošću
podlegao raznim nevaljaštinama
predvodio ih & učestvovao u njima
luckast rovac zbrinut u izmetu
potpuno bestidna osoba
prkosno se smejem u lice tame
uz neočekivani nagoveštaj vedrine
daje & uzima energiju

Ljubomir Đukić: spuštam se u ravnicu

SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon, 2007

 SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon 2, 2007

 SLAVA MOGUTIN Paradise Superm (Brian reaching), Costa Rica, 2011