Ljubomir Đukić: danas je bio dobar prema meni

 

bisualhart

(nekada sam verovao da je poseban & neponovljiv
a sad sam izgubio putanju našeg odnosa)

 

danas je bio dobar prema meni
mada nisam sasvim siguran da će tako i ostati
hajde da vidimo šta se dešava;
održava duboko uverenje da sam mu bitan
uči me da budem spreman da žrtvujem sve
za nedorečenu ljubav (umesto samospoznaje)

pomislih kako smo se prvi put razumeli
u neočekivanoj manifestaciji
perverzne želje
koja se sastojala u traganju
za izgubljenim iskustvima (mrtve čarolije)
osvetljava pohlepu
kao kad sanja o trošenju novca kojeg nema
(zavisnosti neće nestati
samo će ih zameniti sa drugima)
(ispovest u suzama) ludorija
umesto da traga za novim
osećajem šokantnog strujanja kroz telo
podnosi račune za naknadu štete
naglašavajući koliko je star
a koliko sam ja neobavešten

povezuje me sa okruženjem
nepomerljiv kamen pritiska izopačeno zgužvane stranice
našeg odnosa
da ih vetar ne raznese & na julskom suncu izblede

izvinjenje je stiglo kao mučenje
poturanje patnje
u tešku atmosferu dobrodošla bol
umesto blaženstva
možda je bes draža
služim u hirovima (pogledom krade komad duše)
da mu pravim društvo
neprijatno se osećam sa brzacima u suvom grlu
osećaj traje previše dugo
sve je uzaludno (ne umem da kanališem zebnju & bes)
ili možda nije sasvim uzaludno

ostavlja me na cedilu
kao odbačeni predmet iz svakodnevne upotrebe
uvek to radi
sebično zvuči
naglašava da želi da bude voljen

ne želim više
da se pretvaram
kao da se ništa nije dogodilo
nismo više spojeni...
ne podnosim mentalnu tranziciju njegove prirode
ili ne umem da uhvatim suštinu trenutka

piškim uvek pre izlaska iz kuće
to sam upravo uradio

ne krivim ga on je osoba zatvorenih očiju ljutitog lica...
u kojoj više ne nalazim poeziju...

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/25/2014 Edit

Ljubomir Đukić: u suprotnom smeru

Anthony Gayton

 

duhovni mentor mrtav čovek (izgubio perspektivu)
pred smrt je govorio ružne stvari
neočekivano nametljiv nasilan
manifestacijama seksualnih želja
izgledao je kao da je uvek lošeg raspoloženja
zamarao sentimentalnom topografijom ponovljenih priča
više mu nisam bio potreban (ukorio me pre odlaska)
uzimao sve više davao sve manje
na izmaku elementarnog života
mekušac opsednut teskobama & ranama
opasnost ispunjena poslednjim putovanjem
apsurd povređene sujete
dugo sam izdržao u nemilosti proždrljivca
da bi na kraju nestao izvor neprilika
gubitak odnosa
jedino se prisećam boemske atmosfere
dela svakodnevnog života transformacije - magije - seksa
prljavog realizma & halucinacije
& aktivnog učešća u umetničkom delu
prjateljstva koje je bilo način za uživanje
sreća je ostala negde zaturena u mudrosti
koje moram da se setim da bih ga prežalio
nosim čudan osećaj (ništa mu nije promaklo)
ograničenog kretanja do tajnog mesta
krotak miran protiv rutine starokanjiške tišine
loš tren se pretvara u stanje
dobar tren nestaje bez traga
posvetio sam se intuitivnoj realnosti
nema razloga za brigu
mogu bez konvencionalne naracije
bez društvene funkcije
ništa me ne šokira & ne uznemirava
zadržao interesovanje
prema tabuima & socijalnoj patologiji
skaradno prožet pokvarenošću
podlegao raznim nevaljaštinama
predvodio ih & učestvovao u njima
luckast rovac zbrinut u izmetu
potpuno bestidna osoba
prkosno se smejem u lice tame
uz neočekivani nagoveštaj vedrine
daje & uzima energiju

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/04/2014 Edit

Ljubomir Đukić: spuštam se u ravnicu

 

SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon, 2007

 

 SLAVA MOGUTIN Ponyboy Simon 2, 2007

radujem se da nastavim san
utabanom stazom
kojom kreativni pratilac
voli da odugovlači
sasvim je moguće da ga koči
izdašnost uticaja
zabave
obožavam kad iznad običnog
paganskog scenskog pokreta
funkcionalnim obredom
interpretira slobodnu prirodu
zadovoljni smo sobom u prostoru
u priči o tihim šumama
oslikava homoerotske želje
oživljava staru ideju
upućuje na povezanost
sa strahopoštovanjem miruje(m)
diveći se transu napojeni eliksirom iz mehura
dok lako priča o prizoru zalaska sunca
o svojoj čudnovatosti
spuštam mu se u ravnicu
želim da budem lovac gavran strelac
na tragu cvetne šare u smeru užitka
otkrivam skrivene predele...

 

 

 SLAVA MOGUTIN Paradise Superm (Brian reaching), Costa Rica, 2011

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 06/02/2014 Edit

Ljubomir Đukić: ugrabi priliku

 

 Florian Tenk Photography

ugrabi priliku
zauzmi celo nebo
prema suncu
oseti toplinu na licu
prošetaj išaran grad
posmatraj slučajne prolaznike
kanališi glasove & zvukove
to je samo igra
daje ritam kao muzika
jezik grada privlači pažnju
bez dovoljno razloga
sporo prelazi ulicu
još poseduješ sposobnost
da vidiš sadašnjost
postoji više načina

bio je zbunjen u početku
stavio u ključaonicu & okrenuo ključ
brava je u stanju da izdrži bol
histerično gola reč pretvara se u jauk
jauk u blaženom uzdahu
ušao na prstima pozdravio me golim stopalima
ima ga u nespretnim rukama
častim ga strpljenjem
pružam priliku
pripremljen
nisam mu rekao
bio je blizu
nije odustajao
zarobljen u želji (aktuelna neuroza)
stvorene navike odrastaju
kao da je prinuđen
delovao poznato
okružen strahom od neprijatnosti
želeo sam da ga sačuvam
za sutra
sve dok svetlost nije nestala
u mraku
pretopljen opsednut
smiruje se
od priviđenja (frustracija seksualnog nagona)
mogao sam videti neizbežno
šta oseća
nepoznato lice
radost
pokušava
da ubedi
(skrnavi magiju)
da je ukusan
topi se
u ustima

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/28/2014 Edit

Ljubomir Đukić: sve u svemu

 

 Andrew Salgado burden

 

 sve u svemu ili prenaglašenost guši dodir

                          

iz međusobnog dodira otkrivam
da je skriven
mnogostran talenat
najbliži prirodi
skladne raznovrsnosti
navodim ga da slobodno
koristi sposobnosti
mogao bi da priredi
nova iznenađenja
u prostoru želja
prerastao granice
oskudne masovnosti
težeći ličnoj slobodi
za nijansirane ciljeve koji daju smisao životu
makar pojedini cilj bio
besmislena stramputica...

zajedno kupimo
neuredno
razbacane stvari
tragamo za uzrokom
žilave histerije
iz unutrašnjeg stanja
izvlačimo najbolje
zadovoljavajući osećaj slobode
velikodušni iskorak
uz miran uzdah & osmeg
pokušavajući da ga uzdignem
da nadmašuje druge
s kojima je
međusobno isključen

čestim gestovima se
smehotresno ruga
iznova preživljavajući prekor
koji u okruženju uočava

moja je slabost
što volim
automatske reakcije
(dok nisam siguran šta se dešava)
pažljivo sluša
užitak je dok su mu oči uprte u moje
budi nenadmašan
za razliku od drugih...

(još se bojim
bolnog trežnjenja
iz lepih zabluda)

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/21/2014 Edit

Ljubomir Đukić: skamenjen u senci

 lephoquefringant  jednostavnost

 

 

„oni koji nemaju svest o drugima su slepi”
                                                                  Adam

skamenjen u senci
narandžastog sjaja
od malobrojnih
uličnih lampi
ispred & iza njega
postojala je samo tama

klimnuo glavom
taj sam…

očekivana reakcija
ponižavajući trenutak
kao da je pokušao da se osmehne
osetio sam
jak miris duvana…
čim sam ga ugledao
vidno neraspoloženog rastrojenog
mogao sam da predvidim
događaj
neposredno uviđam
naišao sam na pogrešnu osobu
ostalo mi je da porazgovaramo
razmenimo prazne reči
i raziđemo se
kao da se nikad nismo sreli

možda poželi zagonetku
da odgonetne
zašto je uvek sam

budi miran
nelagodno ti je
biti svestan
da neko zna za tebe
možeš mi verovati
neću te povrediti
prestani da se mučiš
biće ti lakše
pod teretom emocionalnog prtljaga
kad znaš da nisi sam

(namerno sam izostavio
detalje brzog zapažanja)

uz umoran uzdah
postoji u njemu nešto
što ga ugrožava
čini preterano sumnjivim
da zanemari seksualne tenzije
pokušava da zadrži
distancu od muškaraca
plaši ga
nepoznat svet

na pitanja
nije bilo odgovora
nesvesno zadaje bol
nisam reagovao bio sam
dovoljno fer

stranci dođu i odu
ostaje sam
muči se rasute pažnje
sa željama koje će
na ovaj način teško ostvariti

da smo ostali do zore
možda bi nestao strah
prerastao u mene

ostaće zapisano
da nisam uspeo
da ga pokrenem
u mračnoj noći
morao je stići kući do ponoći
pratio sam njegov trag
daleko od nekontrolisanog momenta
bez indicija šta da radi
zbog preteranog straha & frustracije
nije uspeo da sastavi ni jednu pristojnu rečenicu
život nije ni blizu toliko komplikovan
kao što on misli
izbegao sam mogućnost
da ga (psihički) vežem za sebe
ostao je ispred jedne kapije
beznačajan & trivijalan
nepovezan nedodirljiv stran
uzrujan paralisan u hladnoj tišini
bez topline dodira

poneo sam gorak osećaj
koji ozleđuje rane...

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/13/2014 Edit

Ljubomir Đukić: znam za ljubav... za povratak iz snova...

 

tyler d graffam the ballad of a long distance relationship

 

 

jače od šarma...

gledamo se sretni
ni malo neprirodni
nadomak svetla
mogli bi jedan drugom da priredimo
dirljiva iznenađenja
u plamenu čežnje udovoljio sam
njegovim željama
bliske smo prirode
impuls u snu
prija mi žilavost
svidljiv dečak koji se ne oslanja na snagu
nesumnjive lepote
tela u trendu na koje se drugi kače
uzdiže se iznad vršnjaka
traganje za podnebljem
zanimam se za njegove ideje & zamisli

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/12/2014 Edit

Ljubomir Đukić: danju je mesec bele boje

 

Matthew StradlingThe Wound

s razlogom stoji ispred
police sa knjigama
tiho izgovara moje ime
osećam da smo i dalje povezani

bio sam ti jedan od retkih prijatelja
zar ne mogu samo da te imam
a da ne budem zgranut

stvari će biti sasvim drugačije
u mom odsustvu
znam kako ću ti nedostajati
do sada si trebao da shvatiš da je sve prolazno
bio sam osuđen na propast
od samog početka
znao si da neću odustati
od ideje
da do kraja guram kamen uzbrdo
uvek istim intenzitetom
nisam imao izbora
čak i ako je tako
naše boje se stapaju
doživljavamo na isti način
kao da me voliš
kad si stidljiv bežiš
jer shvataš da je to ljubav
dok u nekontrolisanom momentu
gledam te dovoljno sigurnog u sebi

ne razaznajemo boje
slepilo za stvarnost
od straha za svaku nijansu
oslikavaš detalje živopisne slike
pokušavam da te upijem
osećaš li vibracije
seti se
danju je mesec bele boje
često mi nedostaje
vrhunac lunarnog pejzaža
uglavnom kad mi zaklanjaš pogled
ne umem da izbegnem osećaj
pitanja:šta oseća šta će mi reći
fokusiram se na nešto drugo
zanemari ovo ispod;

u san mi dolazi
dečak ekstremno pokoran
među nama vlada sirov grub magnetizam
jednostavno ga razumem
bez obzira na generacijsku razliku
on mi je prijatelj sapatnik
u snu sam ponovo rođen
kosmički razlog za njegovu lepotu
imao sam nešto od toga
čak ni u snu nisam loša osoba
mada i ovde postoje smetnje
ispituje me o tajnama
nagoveštaj trzavica
odbacivanja
nisam se bunio
jednostavno
poželeo sam da nastanem
u drugom snu

osetim slobodu
privlačnu zagonetnu prirodu
sedimo na stepenicama
visoko iznad zemlje
nikog nije bilo u blizini
dole je nedirnuta livada
sreli smo se u zagrljaju
toplo je u nepoznatom
želeo sam bliže grudima
nikakav drugi osećaj
sasvim dovoljno pred buđenje
da ne poželim da ode
nisam svedok magije
on u stvari tek treba da dođe
do sledećeg pojavljivanja
ničega se neću sećati

 

 

  Matthew Stradling A River of Dreams

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/06/2014 Edit

Ljubomir Đukić: pokupi svetlost

 

Cody Furguson Graffiti Wall Saint.

nisam u toku događaja
ne zanimaju me detalji nečijeg života & aktivnosti
ne pretplaćujem se na vesti obmane talase pljuvanja
mogu bez modernog obeležja brendova etiketa simbola
ne delim savete
ne verujem u nešto što ne postoji
voleo bih kad bi idolopklonstvo 
napravilo pauzu u korist života

želim da vidim prirodu
u prirodnom stanju
došlo je vreme za to
ne želim stambena naselja
ogromne komplekse koje nazivaju modernim
šoping centrima hipermarketima
gledam ih sa strahopoštovanjem
hiljade kubnih metara betona & čelika
metal sija u daljini...

spoljni prizor vidim iznutra
uz činiju pirinča & šaku rukole
ukusnije nego juče
hajde ostani sa mnom unutra
uz zamagljen pogled ka drveću
očekivana blažena kiša
divno je ovde
horizont lenija
razdvaja plavetnilo neba
od zelene ravnice
usmeren & naklonjen ravnoiteži
tražim smisao u davanju
bezuslovno neopozivoj zaljubljenosti
sačekaj sunce
emocionalni prtljag pun cveća
uđi u trag slike pokreni stih
naraciju vođenu jednostavnim podsticajem
fokus je na vidljivom;
pčele oprašuju cvetnice u bašti
uz glasne trome zunzare
latice napuštaju cvetove...

 

Cody Furguson Bliss

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/05/2014 Edit

Ljubomir Đukić: razdraživač

 

Peter Colstee Bed Breakfast

 

(kratko poglavlje veličine zalogaja)


krivi me da sam upleten
u svakodnevnu inspiraciju
perverzije
haotične apstrakcije
poetski trans
pozive iz tela
miluzvuk koji spašava od praznine
zadržava ga
toplim rečima
zadovoljan paklom
mestom u kojem smo
jedino u pravu

(detinjast) sve ga zanima
ništa ne drži...
„sve je užasno demode“
svakako
je smešno
šta se dešava
sreća je
jer ne zna
šta mu zaista nedoastaje
fali...

on će da me skine s duše & zaboravi
jer ne zaslužujem da se nađem
u njegovoj moći
pri guzi
ledara nije upotrebljiva
preterao sam
sa poštovanjem
zauzvrat traži
da odobrim šansu
telom koje voli
impresioniram nekog
njemu bitnog
pokazujući se s njim
(javna postavka;
histerični mladić & metuzalemska olupina
u krajnje ironičnom zagrljaju
glavu gore pupoljak se širi
pred zabezeknutim voajerom...)
utrnut u jednom smislu
stvarajući nelagodnost
s kojom privlačim znatiželjnog

~ 
ovaj put je za mene
previše perverzan
zastrašućuće
neodoljiv
ali ne i dovoljno
opsednut

očajan bez udobnosti & zabave
bojim se
ako ode
šta će ostati
od mene
dirnut njime
nisam ponosan
ograničen
nepomičan
šupalj na izazivanje
ne mogu da podnesem
nered
(govno u celofanu)
ko se koga otarasio
Intenzivno sranje bilo je odlično
ništa drugo
kako da izađem
na otvoreno čistinu
bez analize
oporavim se
kad znam
on će nedostajati...

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 05/04/2014 Edit