QUEER

Ljubomir Đukić: "ljubi kamen"

 

 

Anthony Gayton

        

                  „Ljubi kamen...“ Alex


možda ću se vratiti
sada ne mogu
čega je previše gubi značaj
nadjačalo me
tvoje mentalno ropstvo
s tobom upravljaju
bežeći iz okrutne stvarnosti
direktno upadaš u nametnut mehanizam
zatvorenih očiju
veruješ onima koji ti u duši šire
nemirna lutanja oličenje depresije izaziva strah
bizarnu patnju u maniru mračne atmosfere
beskrajno mučenje kajanje
opsednut si pitanjima savetima klera
u vrtlogu beznađa iz dubine iskačeš na površinu
u tamu nadrealnog sveta
simbolika je notorna
smešna
verovanjem u svet iz mašte
u bajke iz antičke civilizacije
poričeš ono što jesi
u korist onog što nisi
bez napora da pronađeš sebe
šta ti vredi molitva
misterioznoj dimenziji postojanja
bez spoljne refleksije
bez jednostavne introspekcije o sebi
bez osećanja ličnosti
umesto razotkrivanja komplikacije
nepromišljeno prihvataš
u nadi da nađeš spas
dal spas od sebe histerika
emotivno labilnog
frustiranog u frenetičnoj potragi
za skučenom pažnjom
izbezumljenost izgledom
erotske pomahnitalosti
ili užitkom od analingusa
& od penetrirajućeg falusa

odupirem se
radije ljubim kamen...

 

 Anthony Gayton

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/06/2016 Edit

Ljubomir Đukić: ljubaznica

 

 

Ismael Álvarez

 

on je ljubaznica on ne diva on je narcis on je...

 

 

psihički zastrašenoj divi pokušavam objasniti
kako najlakše u skučenom životnom prostoru
(u koji je zatočen) da bitiše izrazi svoj stil
da zaboravi na gluposti barem u onoj meri
da ga ne opterećuju čestim prisećanjem
patnja proizlazi iz privida
patnja se sastoji od otvorenog poziva
tuge kajanja griže savesti
bol u predelu duše & duha
on je diva da ga jebeš
dušice nisu ruke hladne
probaj prenosiv osećaj
ukazuje na lepotu & ružnoću
(u stanju sam da ih volim podjednako)
obnoviti odnos sa prirodom
kolaps propale civilizacije
do mere prihvatanja neminovnosti
starenja raspadanja
to je mehanizam stvarnosti
ne volim razgovor s njim
delimično zato jer
ako je uvređen ima oštar jezik
uglavnom je zauzet
sam sebe fotografiše
& zamornom pričom proizašlom iz privida
da nije toga bio bi nezaboravan lik
impregniraću ga da ćuti
ili da me impresionira svojom poletnom mešavinom
mladalačkog šarma & lude gej fantazije
dozvoljeno mu je da jeca & uzdiše
humor sa lakoćom pobeđuje
neizvesnost
kao da nas neko iz blizine posmatra
srodna zabluda
otvori usta ispruži jezik
u tunelu slepa postojanost & sladak dah
umiri osećaj krivice
zloupotrebljen si za razne priče
radije potražimo pukotine dole na bockavoj mahovini
ovde ne možemo biti pronađeni
prizemljeni smo smanjeni stanjeni
čak ni moj aluvijalan trbuh nije impozantan
trzaji kljucaju u njemu
prostor se savija u nas
priželjkivane dodire u tmini
sami namamljeni uzdasi
pogled na bitak
preukusan zalogaj srži
ono što se zbiva nije očigledno jasno
nije ni prepoznatljivo
a stvaran je osećaj
prenosimo ga jedan na drugog
u večernjim satima izgubili smo se
u kući
gde god sam se zatekao
ugasio svetlo
zapalio žarište
prodorno glasno bolno
usisavanje praznine
vidimo šta ne postoji
trebalo bi da pomogne
zadržavamo plimu
kako spoljni svet ne bi ulazio
kroz ključaonicu
ovde se igramo
prizori prirode
svetlo raspoloženje u tamnoj odaji
spolja u trenu odrastamo
u ono što ne želimo
ne možemo ništa
uraditi
povodom toga
ostaje oskrnavljen utisak
svaki put
kao svaki put
spreman da zaboravi…

 

 Ismael Álvarez

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/01/2016 Edit

Ljubomir Đukić: nevoljno klimam glavom

 

 

 

John Tarantola  Raven Moon

 

                                                       pun zapažanja

 
„Nijedan poraz nije najveći.
Naivnost je preimućstvo mladosti.
Živ čovek sve istrpi.“
 
nisam otporan na dim polen prašinu grinje insekte
plašćenje sena pečenje rakije ojkanje
zatvoren mentalitet izbegavam ekstremne promene
ledenu zabit duha i duše jednostavne stvari škrtosti
naslage prošlosti boli me stara kanjiža snova
ideje koje su iza mene tekst ispisan rukom mojim rečima
tajanstvene pretnje uličnih mangupa
ostrvili su se na mene alergični na ljubav
u njima vrtloži  savremeno zlo “naša posla”
 
nisam stranac koji deli mišljenje
pokušavam samo da razgledam
vrhunski doživljaj
 
neću da smetam...
 
želeo sam da budem neupadljiv
takav sam od uvek
podređen ambijentu
 
zadovoljstvo mi je da upoznam
istrošen tračak nade malobrojnih sretnika
koje uspešno pronalaze svečani ton života
odolevaju sivilu pokušavaju da izbegnu zamku
nametnut osećaj krivice
 
zaboravim šta sam video i hteo
nesaznatljivi su otrovi  lomovi žrtve
 
neprikladan za snobove i malograđane
na svoj način se izražavam
često ograničen i u suprotnosti sa duhom
namernom mistifikacijom upoznajem ovisnike
krpicama privlače pažnju a šta se zapravo desilo sa njima
da ih uočim radije se ne obazirem
u neugodnom položaju
nikom ništa ne zameram...
da li su čuli za pribranost i spokojstvo?
 
pun zapažanja obožavam
javnu kolekciju secesije u arhitekturi
često se prihvatam da sedim na klupi
uživam da gledam „svečane“ fasade
zahtevan zagonetan usađen zadivljen prizor
ispunjava doživljaj harmonije prostora
koji nisam prestao da volim
osobenost bliske dekorativnosti
pokušavam da pretočim u misli i reči
odakle da počnem...
 
prolaznici su isključeni
olupine od ljudi spremni na zlo ako im se pruži šansa
iskrcavaju se u centru varoši grabe svaku priliku
dobro došli u sliku lišeni identiteta imaju li oči
narušavaju spokojstvo - suština je biti u centru pažnje
očajnici veći od ostalih brbljivci neguju odnos
iz dana u dan nevažne epizode
nameću novonastalu situaciju
sve obrnuto preko svojih mogućnosti
napadno prilaze njuše zaviruju ispituju gnjave smetaju
imaju ulogu da sačekuju zaustavljaju
insistiraju da upoznaju ljude
poigravaju napregnuto sprdaju se nameću neprijatnu teskobu
frustriraju ograničavaju čulno emotivno intelektualno sputavaju
šta da radim u opasnom ljutom momentu pod znakom pitanja
kad pomenu određene teme gotovo sigurno ciljaju na mene
pitaju me kojoj strani pripadam želim li da se korigujem
ne pristajem na igru čim ustanem krenem
uveseljavaće se ogovaranjem
jednom ću morati da ustanem
pobrinuću se da nestanem
ni kriv ni dužan izvlačim deblji kraj
 
pokvarenjaci  traže servilnu ljubaznost
nisam snishodljiv
 
eto tako događa se...
 
smatram da pojedinac bez duše pun pakosti i zlobe
ni uz pomoć besprekorno modernog marketinga
i elektronske komunikacije ne uspeva da prikrije zlo koje širi
hronične nesposobnostii stvarnu sliku o sebi
 
zavetovao sam se na zapis dosledan siromaštvu
nisam zahtevan ni društveno situiran
jedva krpim kraj s krajem iz jednog razloga
kopkaju me nedoumice
da li mašta pruža neophodnu ravnotežu
apsurdni postupci...
 
„Odabrao si najteži put.
Pisac je po pravilu posmatrač
tuđih emocija.
Ako je uslov pisanja doživljaj
onda pisac nema šanse da preživi.“

 

 

John Tarantola  Baby's Breath and Roses

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 01/19/2016 Edit

Ljubomir Đukić: čudak & provokator

 

 Steve Walker (1961 – 2012)

 

dobri smo mi drugari
ali nikako ne možemo biti prijatelji
(situaciju može lako da promeni
jer je ekstremno senzualan & provokativan)
kao da sam postao
prekomerno introvertan
šta predstavlja gest
tirkizno zelen kristal
suština nije da budem u pravu
dovoljno je da sam
obavijen s dve zmije kao kaducej
a on je nekako
nezaslađen neveseo
baš kakvog ne volim
još nije savladao strah
za njega je bučna
a za mene
nečujna razgalamljena masa
došao je
beše to tek prva lekcija
mnogo lakše od očekivanog napora
koja ga upućuje
u drugu stvarnost
paralelni svet
 „u ljubavi nema prekomernosti“
znam da je tako
želim da upoznam njegov unutrašnji doživljeni svet
snaga govori
možewmo da uradimo
ono što najviše želimo
& oino što najviše volimo
pitao sam ga
primećuje li divan dan
pokušavam da prikrijem
podvig duha
pravim se blesav
kao da nisam prožez misterijom
ličnog otkrića
lažem da sam uklopljen
a neuklopljen sam čudak
modrice su dokaz koliko se volimo
cvetanje - imam udela u tome
odvodi na drugu stranu
u nadi da postoji u njemu
pravedniji drugačiji svet
uznosi
podstiče
u sjajnu trivijalnost
prirodni ritam
stvara ironiju
od bizarnog seksa
možda je razlog
u početnoj demenciji
gubitku socijalne sposobnosti
koja se izražava
u sadističkom naboju
prema partneru
nezadovoljstvo
pretočeno u užitak
bez raspleta
ne uočavam pravu realnost
odnos kratko traje naizgled
postojimo
jedan pored drugog
& jedan u drugom
na pozornici nepoverenja
samo se nazire
šta bi moglo da se desi
iz izrazitog nepoverenja
umesto grubog seksa
opredeljujemo se
za pejzaž sklatke romantične ljubavi
atipično za njega & mene
savršeno romantični par
laž je da verujemo
u diskurs ljubavi
smešan nadrealni svet
pokazujem nepoverenje
sa tipičnom idejom ljubavi
ovo je „ljubav“ radi postizanja
stanja zadovoljstva
ništa više od toga
raznovrsna u definiciji
a u sadržaju je sasvim drugo
prihvatam ljubav
šta god to značilo
zadovoljstvo čeka...

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

  Steve Walker (1961 – 2012)

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/22/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Čičak Plavi Kotrljan /bogáncs/

 

 

 (Alpski kotrljan u sobi prijatelja...)

 

Čičak Plavi Kotrljan: Subjektivna kvarnost mi obećava da ću vremenom zavoleti čak i ono što danas ne volim ili ne razumem, zavoleću i električno cveće što blica, čak i ono čega se bojim. Obiđem Čuvarkuću, moju rođaku, ona je nastanjena na Biber crepu na starom Rajcerovom zdanju, s nepoverenjem gledam u ogromne svodove  i stubove od crvenog meni nepoznatog kamena plašeći se rušenja, daska koja visi iza oluka na jednom ekseru usmerena je u prolaznike, njiše se i cvili. Lako se kačim za sva upozorenja, a i njih se bojim kao i klizavih mermernih širokih uglačanih stepenica na kojima mi zastaje dah.. Zbivanja puste požude. Bojim se čak i zaslepljujuće svetlosti sunca. Strah me je punog meseca. Imam tri mačje dlake i jedan Topoljak, kao i nešto malo Tiskog peska, Maslačak mi dosađuje, grebe me svojom sudbinom... Umem da ispričam sve ono što me tišti i pogađa...Suprostavljam se osirotelom Kaktusu koji pati u nedostatku fantazije, mada više ne pokušavam da ga ukrotim. On je kredibilna ličnost u mojoj mladosti, obožavao sam ga, ne poričem voleli smo se. Tad sam bio Plavi cvet kome je trebala hipo terapija zbog nedostatka livadskog pejzaža, a Kaktus je umeo da pruži čarobnu magiju, čudan spoj pun strasti...  A Tebe što čitaš ću  namerno da izostavim iz priče. I to je kraj. Kez od mene...

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

Stara Kanjiža - Scribd

 

 

 

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/10/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Oživela Dušo daj mi ljubavi...

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 
Tajne su čarolije koje lebde…

Prelazimo reke "upasovani"
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja - osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.

Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...

Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 12/03/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Vigado

 

erzsébet liget elizabetin park danas šumarak
starokanjški vigadó - reduta dvorana za igranke i zabave
prepuštena propadanju
odraz vremena palanačke neodlučnosti ružna slika
zgrada ni nalik onoj koju pamtim iz detinjstva
nije prijatna za gledanje prizor je tegobna činjenica koja proganja
o svemu što je ostalo od nje odlučuje priroda
raspadanje se ovde podrazumeva ne može se sakriti
voleo bih da mogu da uđem i razgledam ostatke staromodnog umeća
ne cenimo sebe nestala je potreba za lepim
na poleđini razglednice praznina tišina mrtvilo složene misli opasno zavođenje
vraćam se po energiju uvek u potrazi za nečin mada je izvor postao problematičan
duh se iselio nigde žive duše visokodruštveni život nestao
a ja sam i dalje inherentan sa starom kanjižom
šetališe nije u upotrebi ne privlači pažnju bez opcije za kretanje napred
odlazeći na dugu šetnju produžio sam preko puta pa kroz šumu do reke
zaustavlja me muči pitanje šta jeste a šta nije moguće izmeniti
prisećam se na obali smo pravili zemljani zamak
slike se ne mogu lako izbrisati sve i da hoću
u mladosti sam ovde lako dolazio do dobrih poznanstava
plesni vodeni cvet priobalje veselih nota žamor sprudova carstvo vrelog peska
imaju nešto zajedničko što zajedno čini prepoznatljivo
bio je to drugačiji osećaj doživljaj najzaludnija zavičajna čežnja
danas je osetno mrtvilo prava atmosfera palanke
prihvatio sam činjenicu nestala je naklonost prema varoši
ne može se sakriti ono što je bilo ranije
bez primera vremena bez vizionara kao da se plašimo
maštovite radosne dekorativnosti
„žurim imam posla radi se naporno zatamljujem stakla”
prijatelj je prilično ljut nestalo je uzajamno divljenje
„poderane su ti cipele ali ti je lepa frizura i brada”
ponekad gledamo jedni u druge ponekad zurimo u zamišljenu tačku
ponekad izgleda da smo u potrazi za prošlošću
slučajni šetač se nazire
izgleda sumorno...

 

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/17/2015 Edit

Ljubomir Đukić: Stara Kanjiža

 

Besplatna  E – Knjiga: 

Ljubomir  Đukić  “Stara Kanjiža”

 

 

 

 

 

tekst mi se čita spreda i zguza - objedinjuje sliku

 

 

klonuo si nemoćan postavljaš prevelike zahteve sebi i drugima
od drugih više nište ne očekuj to što beše realnost niko ne uočava
uzalud se boriš da tvoja ideja preživi
nakon što se realizuje sve se zaboravi...

 

tekst mi se čita spreda i zguza objedinjuje sliku
dizajnirani rob objekat ima svakodnevni trening piskaranja

čemu zbližavanje da li je ostalo još nešto vredno pažnje
ono što je ugodno jednom postalo je mrsko drugom
na mestu koje je srcu priraslo skupljaju se muve i komarci
dakle na kraj srca močvara je
koja nije ništa drugo nego ustajala voda trska i smrad
svestan dva sveta neko se ovim još divi
za trsku je fiksirano nezamislivo
klati se iznad žabokrečine
jedina sreća je u tome kao u obrisima sećanja
da hrani pomisao na novi element bivstvovanja
šetnja do reke da li mi nedostaje
može li se podvesti pod uobičajeno

...neporeciva ljubav odaziva se
 njegov me osmeh ozari...
neka nas sreća prigrli
poverovao sam u naš zajednički lik
da se vratimo pre mraka
ili da se nastanimo u šumi
odmorište makar do zore
oduvek mi je drag kao da je usputni prijatelj
stid je u zavičaju ne umem da se snađem
imam li gde da odem
trošni zidovi od vrelog naboja
čeprkam po slami u kreču na suvom blatu
razmazujem krv iz prstiju micanje usana
linija povučena krvlju je poznat predeo u kojem se krećem
čekali me šta je nekad bilo iza vrata u ćošku
čarobnjak da trenutak načini beskrajnim
nešto je i meni ovde bilo potaman
prolazimo kroz šumu tiho nečujno
da ptice oslušnemo a ne uplašimo
glasovi dečaka kod pokošenih trupaca u piljevini
dim i prašina u mislima muzika
Čajkovski se mora voleti
da se vratimo ili ipak da nastavimo
pomisao nasilno prodire a mašta jedina teši
na mene utiče zapitanost postoji li
slučajni dodir ne verujem da postoji
postoje skrivene sile
priljubljene u namerne dodire
koji nasilno prodiru kao san
u neprimetan čas veliki događaj
pomisao na san se obistinjuje
poslušaj sebe zapamti san
uočavaš li se u dvovremenom postojanju
lice i usne skvasiše suze
tvoje ili moje reči slivaju se
reka je nadošla...
…
ne tragam za razlikama i suprotnostima
(labav je moj stav)
ne uočavam ih i ne ističem u prvi plan
moja sudbina je nedovršena priča i to nije kraj
dejstva na onog ko je uoči bolno dovrši

u svetu osećanja i volje govorimo istim
ili makar sličnim jezikom o naslućenoj daljini
u pokušaju da ispunimo sopstvenim smislom
čak i ono što je nedovoljno razumljivo strano

da želimo razumeli bi smo se veoma lako
potkrpeljeni osobenošću jedan za drugog znanci ili stranci
svako realizuje svoj proces estetske mašte
izrazom vlastite stvaračke snage i volje

pišem iz prve ruke pa kako bude određuje me sloboda svesti
samopokretljivost nadire negde iz tmine

nekome nije po volji jer ne delujem odraslo
sve što činim je suprotno očekivanjima

zračak drugačijeg sveta javi se i ubrzo zamre
evidentan je samo kao produžetak inspiracije
prelazi u zaborav sve dok ponovo ne bude
povađen iz ormana ili fijoke preformulisan dorađen
od nekog drugog ili trećeg lica
…
želja proste egzistencije je da demantuje činjenice
to već nisu činjenice nego čulno otkrivanje
uz veštačke stimulanse koji izazivaju pohlepu
nepromišljene novonastale potrebe koje
nameću uticaj bez prirodne slike zvuka boje...

vlada stav koji definiše da sve traje kratko
u životu pojedinca da je nastanjeno zlo
brzo se stiže do vrhunca a nakon toga pada u očaj
iz očaja sve se daje u bescenje da bi se ponovilo (neponovljivo)
tako sve u krug dok životne zalihe traju
brzo se stiže do maksimuma najtvrđi vrh lako kruni i nestaje
(prihvatanje nadrealnog pristupa u pojednostavljenom smislu)

zahvalan sam sve dok ne probam novotarije
sve dok mogu da sačuvam prirodan karakter
zadovoljim se sa onim što jesam
ne hajem za istrumente pomagala sprave
koje izazivaju uzbuđenje (uznemirenje)...

 

 

 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/10/2015 Edit

Ben Ihab: Banalizovana palanka u centru sveta

 

 

  

Ljubomir Đukić:  "Stara Kanjiža"  (e-knjiga, autorsko izdanje)  2015. god.

 

Možda vam se na prvi pogled život u palanci učini srećnim i savršenim, međutim to nije slučaj sa vojvođanskoj varoši u kojoj je vreme stalo i sve podseća na prošlost.

Ljubomir Đukić kroz emotivne poetske beleške otkriva drugačiji svet, skrivenu prošlost koja čeka da bude otrkrivena. Da li je realnost izvan reči u sećanju vezanom za Staru Kanjižu starinsko sladak dodir egzotike.

Pun životnog iskustva uz svojstvene posmoderne kvalitete, zagonetne prirode neprestano svojim primerom potvrđuje - identifikuje duh u svom svetu.

Veći deo života provodi u rodnoj Kanjiži, odlaskom iz nje intenzivnije razmišlja – mašta o njoj. Treba li uzeti ozbiljno njegovo poziciranje s obzirom da se sprda sam sa sobom; postojanjem u okviru palanke koja ograničava na nebitno i bizarno?  Da li je relevantan rasprostranjen književni obred koji nastaje u hodu, parku, pored reke, zagledan u depresivni pejzaž ili u kafani? Relevantan fokus na frustraciju varoši u životu jednog geja . Odgovori su u smelo postavljenim pitanjima. Iako je seksualnost često u prvom planu autor ne koristi sirov seksualni kontekst kao u slučaju neobjavljenog romana „Nije teškobiti gej“.  Dal'  će grad u kojem autor živi već deceniju  promeniti njegov karakter i prirodu ili će ga još više gurnuti u prošlost,  doznaćemo u narednim knjigama.  

Nastavak na scribd.com...

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 11/06/2015 Edit

Ljubomir Đukić: u meni je dobro

 

 

Steve Walker (1961 – 2012)

 

u meni je dobro
prirodno stanje
uspeo sam da zapamtim
„ti si starinski sladak dodir egzotike
pun si životnog iskustva
otmen obrazovan
karakteran
nisi ti za svakog
doćiću opet
kad se zaželim“
reče uz mrvicu drskosti
stigao je iz dosade
iznenada vidljiv dodirljiv
takmiči se za pažnju u nadi da traje
u bašti kuhinji spavaćoj sobi
a nestade
to je sve
nisam sumirao
situaciju
kakva god da je…

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 10/27/2015 Edit