QUEER

Ljubomir Đukić: ugrabi priliku

 

 Florian Tenk Photography

ugrabi priliku
zauzmi celo nebo
prema suncu
oseti toplinu na licu
prošetaj išaran grad
posmatraj slučajne prolaznike
kanališi glasove & zvukove
to je samo igra
daje ritam kao muzika
jezik grada privlači pažnju
bez dovoljno razloga
sporo prelazi ulicu
još poseduješ sposobnost
da vidiš sadašnjost
postoji više načina

bio je zbunjen u početku
stavio u ključaonicu & okrenuo ključ
brava je u stanju da izdrži bol
histerično gola reč pretvara se u jauk
jauk u blaženom uzdahu
ušao na prstima pozdravio me golim stopalima
ima ga u nespretnim rukama
častim ga strpljenjem
pružam priliku
pripremljen
nisam mu rekao
bio je blizu
nije odustajao
zarobljen u želji (aktuelna neuroza)
stvorene navike odrastaju
kao da je prinuđen
delovao poznato
okružen strahom od neprijatnosti
želeo sam da ga sačuvam
za sutra
sve dok svetlost nije nestala
u mraku
pretopljen opsednut
smiruje se
od priviđenja (frustracija seksualnog nagona)
mogao sam videti neizbežno
šta oseća
nepoznato lice
radost
pokušava
da ubedi
(skrnavi magiju)
da je ukusan
topi se
u ustima

 

 

Ljubomir Đukić: sve u svemu

 

 Andrew Salgado burden

 

 sve u svemu ili prenaglašenost guši dodir

                          

iz međusobnog dodira otkrivam
da je skriven
mnogostran talenat
najbliži prirodi
skladne raznovrsnosti
navodim ga da slobodno
koristi sposobnosti
mogao bi da priredi
nova iznenađenja
u prostoru želja
prerastao granice
oskudne masovnosti
težeći ličnoj slobodi
za nijansirane ciljeve koji daju smisao životu
makar pojedini cilj bio
besmislena stramputica...

zajedno kupimo
neuredno
razbacane stvari
tragamo za uzrokom
žilave histerije
iz unutrašnjeg stanja
izvlačimo najbolje
zadovoljavajući osećaj slobode
velikodušni iskorak
uz miran uzdah & osmeg
pokušavajući da ga uzdignem
da nadmašuje druge
s kojima je
međusobno isključen

čestim gestovima se
smehotresno ruga
iznova preživljavajući prekor
koji u okruženju uočava

moja je slabost
što volim
automatske reakcije
(dok nisam siguran šta se dešava)
pažljivo sluša
užitak je dok su mu oči uprte u moje
budi nenadmašan
za razliku od drugih...

(još se bojim
bolnog trežnjenja
iz lepih zabluda)

 

 

 

 

Ljubomir Đukić: skamenjen u senci

 lephoquefringant  jednostavnost

 

 

„oni koji nemaju svest o drugima su slepi”
                                                                  Adam

skamenjen u senci
narandžastog sjaja
od malobrojnih
uličnih lampi
ispred & iza njega
postojala je samo tama

klimnuo glavom
taj sam…

očekivana reakcija
ponižavajući trenutak
kao da je pokušao da se osmehne
osetio sam
jak miris duvana…
čim sam ga ugledao
vidno neraspoloženog rastrojenog
mogao sam da predvidim
događaj
neposredno uviđam
naišao sam na pogrešnu osobu
ostalo mi je da porazgovaramo
razmenimo prazne reči
i raziđemo se
kao da se nikad nismo sreli

možda poželi zagonetku
da odgonetne
zašto je uvek sam

budi miran
nelagodno ti je
biti svestan
da neko zna za tebe
možeš mi verovati
neću te povrediti
prestani da se mučiš
biće ti lakše
pod teretom emocionalnog prtljaga
kad znaš da nisi sam

(namerno sam izostavio
detalje brzog zapažanja)

uz umoran uzdah
postoji u njemu nešto
što ga ugrožava
čini preterano sumnjivim
da zanemari seksualne tenzije
pokušava da zadrži
distancu od muškaraca
plaši ga
nepoznat svet

na pitanja
nije bilo odgovora
nesvesno zadaje bol
nisam reagovao bio sam
dovoljno fer

stranci dođu i odu
ostaje sam
muči se rasute pažnje
sa željama koje će
na ovaj način teško ostvariti

da smo ostali do zore
možda bi nestao strah
prerastao u mene

ostaće zapisano
da nisam uspeo
da ga pokrenem
u mračnoj noći
morao je stići kući do ponoći
pratio sam njegov trag
daleko od nekontrolisanog momenta
bez indicija šta da radi
zbog preteranog straha & frustracije
nije uspeo da sastavi ni jednu pristojnu rečenicu
život nije ni blizu toliko komplikovan
kao što on misli
izbegao sam mogućnost
da ga (psihički) vežem za sebe
ostao je ispred jedne kapije
beznačajan & trivijalan
nepovezan nedodirljiv stran
uzrujan paralisan u hladnoj tišini
bez topline dodira

poneo sam gorak osećaj
koji ozleđuje rane...

 

 

Ljubomir Đukić: znam za ljubav... za povratak iz snova...

 

tyler d graffam the ballad of a long distance relationship

 

 

jače od šarma...

gledamo se sretni
ni malo neprirodni
nadomak svetla
mogli bi jedan drugom da priredimo
dirljiva iznenađenja
u plamenu čežnje udovoljio sam
njegovim željama
bliske smo prirode
impuls u snu
prija mi žilavost
svidljiv dečak koji se ne oslanja na snagu
nesumnjive lepote
tela u trendu na koje se drugi kače
uzdiže se iznad vršnjaka
traganje za podnebljem
zanimam se za njegove ideje & zamisli

 

Ljubomir Đukić: danju je mesec bele boje

 

Matthew StradlingThe Wound

s razlogom stoji ispred
police sa knjigama
tiho izgovara moje ime
osećam da smo i dalje povezani

bio sam ti jedan od retkih prijatelja
zar ne mogu samo da te imam
a da ne budem zgranut

stvari će biti sasvim drugačije
u mom odsustvu
znam kako ću ti nedostajati
do sada si trebao da shvatiš da je sve prolazno
bio sam osuđen na propast
od samog početka
znao si da neću odustati
od ideje
da do kraja guram kamen uzbrdo
uvek istim intenzitetom
nisam imao izbora
čak i ako je tako
naše boje se stapaju
doživljavamo na isti način
kao da me voliš
kad si stidljiv bežiš
jer shvataš da je to ljubav
dok u nekontrolisanom momentu
gledam te dovoljno sigurnog u sebi

ne razaznajemo boje
slepilo za stvarnost
od straha za svaku nijansu
oslikavaš detalje živopisne slike
pokušavam da te upijem
osećaš li vibracije
seti se
danju je mesec bele boje
često mi nedostaje
vrhunac lunarnog pejzaža
uglavnom kad mi zaklanjaš pogled
ne umem da izbegnem osećaj
pitanja:šta oseća šta će mi reći
fokusiram se na nešto drugo
zanemari ovo ispod;

u san mi dolazi
dečak ekstremno pokoran
među nama vlada sirov grub magnetizam
jednostavno ga razumem
bez obzira na generacijsku razliku
on mi je prijatelj sapatnik
u snu sam ponovo rođen
kosmički razlog za njegovu lepotu
imao sam nešto od toga
čak ni u snu nisam loša osoba
mada i ovde postoje smetnje
ispituje me o tajnama
nagoveštaj trzavica
odbacivanja
nisam se bunio
jednostavno
poželeo sam da nastanem
u drugom snu

osetim slobodu
privlačnu zagonetnu prirodu
sedimo na stepenicama
visoko iznad zemlje
nikog nije bilo u blizini
dole je nedirnuta livada
sreli smo se u zagrljaju
toplo je u nepoznatom
želeo sam bliže grudima
nikakav drugi osećaj
sasvim dovoljno pred buđenje
da ne poželim da ode
nisam svedok magije
on u stvari tek treba da dođe
do sledećeg pojavljivanja
ničega se neću sećati

 

 

  Matthew Stradling A River of Dreams

 

Ljubomir Đukić: pokupi svetlost

 

Cody Furguson Graffiti Wall Saint.

nisam u toku događaja
ne zanimaju me detalji nečijeg života & aktivnosti
ne pretplaćujem se na vesti obmane talase pljuvanja
mogu bez modernog obeležja brendova etiketa simbola
ne delim savete
ne verujem u nešto što ne postoji
voleo bih kad bi idolopklonstvo 
napravilo pauzu u korist života

želim da vidim prirodu
u prirodnom stanju
došlo je vreme za to
ne želim stambena naselja
ogromne komplekse koje nazivaju modernim
šoping centrima hipermarketima
gledam ih sa strahopoštovanjem
hiljade kubnih metara betona & čelika
metal sija u daljini...

spoljni prizor vidim iznutra
uz činiju pirinča & šaku rukole
ukusnije nego juče
hajde ostani sa mnom unutra
uz zamagljen pogled ka drveću
očekivana blažena kiša
divno je ovde
horizont lenija
razdvaja plavetnilo neba
od zelene ravnice
usmeren & naklonjen ravnoiteži
tražim smisao u davanju
bezuslovno neopozivoj zaljubljenosti
sačekaj sunce
emocionalni prtljag pun cveća
uđi u trag slike pokreni stih
naraciju vođenu jednostavnim podsticajem
fokus je na vidljivom;
pčele oprašuju cvetnice u bašti
uz glasne trome zunzare
latice napuštaju cvetove...

 

Cody Furguson Bliss

 

Ljubomir Đukić: razdraživač

 

Peter Colstee Bed Breakfast

 

(kratko poglavlje veličine zalogaja)


krivi me da sam upleten
u svakodnevnu inspiraciju
perverzije
haotične apstrakcije
poetski trans
pozive iz tela
miluzvuk koji spašava od praznine
zadržava ga
toplim rečima
zadovoljan paklom
mestom u kojem smo
jedino u pravu

(detinjast) sve ga zanima
ništa ne drži...
„sve je užasno demode“
svakako
je smešno
šta se dešava
sreća je
jer ne zna
šta mu zaista nedoastaje
fali...

on će da me skine s duše & zaboravi
jer ne zaslužujem da se nađem
u njegovoj moći
pri guzi
ledara nije upotrebljiva
preterao sam
sa poštovanjem
zauzvrat traži
da odobrim šansu
telom koje voli
impresioniram nekog
njemu bitnog
pokazujući se s njim
(javna postavka;
histerični mladić & metuzalemska olupina
u krajnje ironičnom zagrljaju
glavu gore pupoljak se širi
pred zabezeknutim voajerom...)
utrnut u jednom smislu
stvarajući nelagodnost
s kojom privlačim znatiželjnog

~ 
ovaj put je za mene
previše perverzan
zastrašućuće
neodoljiv
ali ne i dovoljno
opsednut

očajan bez udobnosti & zabave
bojim se
ako ode
šta će ostati
od mene
dirnut njime
nisam ponosan
ograničen
nepomičan
šupalj na izazivanje
ne mogu da podnesem
nered
(govno u celofanu)
ko se koga otarasio
Intenzivno sranje bilo je odlično
ništa drugo
kako da izađem
na otvoreno čistinu
bez analize
oporavim se
kad znam
on će nedostajati...

 

 

Ljubomir Đukić: lep dan u staroj kanjiži

 

 

potpuni stranac
deluje samozadovoljno
sedi na klupi licem okrenut nadole
u knjigu
poželeo sam da mu upoznam oči
podarim lukav osmeh
kad sam stigao do njega
džabe sam čučnuo
nisam mu privukao pažnju
ni da me pogleda
a želeo sam
da ga upitam za sunce
dotaknem u njemu
gnev ili zadovoljstvo
izazovem nelagodnost
makar razmenimo prazne poglede

park u staroj kanjiži
svaki put miriše drugačije
danas na samoniklu mentu
potrebno mi je pešačenje
lakoća koraka udisanje svežine
upetljan u prirodu (sa lakoćom nastaju misli)
gledajući u krošnju platana
uz sumornu ruševinu vigado
bez uputstva za raskomadanu sliku
nagomilana tama prema kojoj ne umem
i ne želim da formiram naklonost
skrenuo s puta (kao da nemam izbora)
sa oduševljenjem u ljubavi
promašio stazu
privlači mi pažnju
neko je pre mene
zgazio puža
blatnjave cipele
brišem papirnom maramicom
još su mi misli zarobljene u stanu
šta traži pauk u toaletu
visi mlitavo
prijateljski pozdravljam
smeđu žabu
na stazi
od šljake
postaje hladno
proleće
modrica na nebu
može bez
kevtanja na hrapavo disanje
šta je opet
zaboravio sam
da popijem omiljeni čaj
sa đumbirom
lek protiv alergije
operem sudove

nije dobar već lep
dan
od danas pozdravljam ljude
“lep dan”
umesto “dobar dan”
videću kako će reagovati

dozvoljeno mi je da sanjam
zar ne

opet sam ovde 
umesto da otkrivam
nova mesta & nove ljude

 

 

Ljubomir Đukić: preporođen

 

 

  Xhxix  digital image, 2013

 

 
obeležavam povratak sunca
osećaj povezanosti
u mirnom prostoru odvojenom od haosa
zasejana pažljiva budnost
omogućava razmišljanje
radim kako mi je volja
pokušavam da se izjednačim sa prirodom
koja ima konačnu reč

povezano sa doživljajem
govorim u prilog suncu
iz jasnih slika čitam intuitivne mudrosti
misli idu protiv pravila
u njima ne boravim na istom mestu
(znam trebalo bi da bude nemoguće
svako ko to poriče nije doživeo
ogrebotine od požara ruža
cveta & trnja blagonaklonog aspekta
ostatke prirode u celini
čista otvorenost
uz naklonost suncu...)

u blizini modernog grada
a u njemu epizodni svet u kojem je prisutno mučenje
stanište uobičajenih pojava punih iluzija
gomila s konceptom verovanja u patnju & odricanje
za masu koja tavori sa osećajem ubrzanja
izgubio sam interesovanje
moguće je da sam nemoguće spor
treba mi dugo da se zadovoljim guzom
vešto se probija
u gomili
koplje usmeravam & čekam
spreman sam da se pojavim nag & ranjiv
fantastičnim obrtom događaja odapinjem strelu
navodi me na smeh
suočim sa žurbom onog koji juri
za tretmanom kože i noktiju iz najnovije reklame
ledeni oblog na vrelo izbrazdano testo
izbeljivanje sivog lica
bez svrhe i smisla stihijski lov na hranljive materije
na štandu dnevne štampe čita krupne naslove masna slova
nada se ludilu uz tabloidne senzacije
uz minerale & vitamine & suplementacija & šumeće tablete
na ćošku izrađuju pastu
ponuda od vrata do vrata
trijumfuje repertoar rizika (čopor pasa lutalica)
uzimajući sebe suviše ozbiljno
spisak uloga
od svađalice do šampiona zbrke
flertuje sa nervoznom generacijom odraslom na brzoj hrani
motivacija od 25% za mladu konobaricu
ukoliko istakne sise dupe i noge
kiša & vetar meni nisu dosadni
vidna oskudica & iscurila su govna kao sirup
ismevanje umesto dobrodošlice
mrtva priroda sa izgaženim hlebom na pločniku
zuje glasovi koji mole & dozivaju
ograde štite od ružičnjaka & cvetnih leja & travnjaka
na svakom koraku komplikovana znatiželja
neko pokušava nešto da kaže
smrdljivi bućkuriš iz rezervoara šetalištem
prljavi nejasni vitraži
zatvorene prodavnice dremež guta
ne mislim da iko brine o ovakvim stvarima.
uzdah u svemu neće mi reći svoje ime
kad god me primete poznanici gnevno skrivaju pogled
ja sam bezazlen
nemarno zabeležen
nekog sam povredio nenamerno
van kontrole
mislii m idu protiv pravila
izazivaju odbojnost

umireno po istom principu
(život je lepa laž a smrt bolna istima)
brz obzira dal si strejt ili gej
na putu metafore upoznao sam ključne slike
kojima se vraćam kad god mi zatreba mir & harmonija
uzdizanje iz dogmatske prošlosti
izjednačavanje realnosti sa duhovnošću
budim se na poziv prirode
osnaživanje dolazi iz slobodne odluke

na napuštenoj parceli
lekovito bilje gajim iz semena
bašta je svečana trpeza kojoj posvećujem pažnju
biljke prizemljuju
daruju definiciju smisla
promene se dešavaju u skladu sa voljom
svetli aspekti dolaze na površinu
oslobađam se od negativnog stanja
pogrešnog učenja da služim kao bezvredni otirači
prestao sam da stvaram greške i posledice
izbegavam negiranje svog postojanja
razvijam slobodnu istinsku volju
postaje jasnije da je relevantni kontrolor nestvaran
izmišljen mu je trag postojanja

mislim da ću reći svoje…
pojavljuje se ideja
predstoji mi zanat u divljini
poziv na osećaj & emocije
tekstovi su mi povezani sa slikama
ljubav u svetlosti...

 ☽ ☆ ☾

 

 

 

Xhxix digital image, 2014

 

Ljubomir Đukić: čuješ li me...

 

 John Tarantola: Night and Day

http://johntarantola.blogspot.com/

 

         (pretpostavke & otpornost)

 

dan je završen
zataškana nedaća spava
između sna i zadovoljstva zaštitnik ga zove u krug;
čuješ li me vatroslave
pronađi mir i udobnost
umesto noćne more osećaja panike
u lošem snu haluciniraš doživljaj
nakon što si napadnut i pretučen
kao da si iskrvario na spravi za mučenje...

(okolnosti su promenjive)

majstor imaginacije izuzetno realističan
uprkos sadržaju osetljive duše
upija raspoloženje i želje
obuzet senzacijom koju dodirne & daruje
čudo kreće kroz ćelije
unutrašnje vibracije probijaju kroz pukotine
popunjavaju prazninu
za energetsko zračenje
ljubav nedostaje

ko god pobedi tvoje srce
skrasi se uz njega
pruži mu podsticaj
da i on poveruje u zablude *

san nije za jurnjavu zgrušanih misli
podrhtavanje na vratima začetka nade
šta bi moglo biti iza njih
a da ga nema iznutra (san je prostor za prilagođavanje)
sa saosećanjem radoznalosti imaš savršen pogled
posmatraš pogrešno predstavljenu
lakovernu biljku spremnu da cveta
u skučenoj ograđenoj bašti
iz koje se bestijalno smeše
brojni cvetovi u obilju boja

drhtiš kad poveruješ da si zaljubljen
u sićušni deo nekog
i to pogrešno zaljubljen

romantična emotivna ili seksualna atrakcija
usmereva te prema navodnom grehu
ograničen u tajnosti na seksualne aktivnosti...
sigurnost i izvesnost za tebe je samo u dozvoljenim 
starim životnim navikama
pregrađivanjem osećanja zarobljavaš plamen
čak i u snu gasiš ga u sebi...



(najbolji osećaj da ne osećaš glad je
da jedeš kad imaš želju da jedeš)

 ____________

 * ne dozvoli da te lažu oni što robuju imetku
nameću veru prema predstavljenom u pričama
metaforičkim oblikom obmane
rešavaju realne probleme
uzimaju te u tradicionalnom obliku
praznine jedne konzerve

 

 John Tarantola: Anguish