Ljubomir Đukić: perverzije su kao uvele ruže...
perverzije su kao uvele ruže
i dalje su ruže ali nisu mirisne i lepe
namešteni jecaji iza zatvorenih vrata
depiliranje uz mlaz vodopada
otvor za prljavštinu
probaj kako je biti
temeljno zastrašujuće zgađen
opslužitelj povraća užitak
ukus nešto između žuči i isceđenog limuna
od straha bola i gorčine drhti kao prut
opsednut guzicom
kavijar seksualnog ukusa
pohlepno celu dužinu
pomiriši mi kitu
izvučenu iz kaveza
žilavo meso začinjeno ljuto
diraj me
kao mnogo puta do sada
oštriš nokte kao mačor
iščekivanje teže od straha
privlači maštu u utrobi
do detalja
potonuće u zamku
koprofilije...
---
(...) ono što
su se nekad samo pojedinci usudili da rade
danas je u funkciji insistiranja na perverzijama
utilitaristička manipulacija deluje kao da se ništa nije desilo
a desilo se da perverzija u retorici kritičara
postaje moćan potencijal opasnog uticaja...
Ljubomir Đukić: Zagon & Hudimar
obradujem se kad god čujem njihovu priču
dečačkog lica zadivljeni pomućeni lepotom
kao da su od prekrasnog
secesijskog gipsanog odlivka
viđenog na raskošnim fasadama...
vole sebe bez preispitivanja
ne uklapaju se u podelu roda
po dominantnoj definiciji
oslobođeni od tradicionalnih rodnih uloga
osećaju se slobodno
njihov hod gest kukovima rukama
pomeranje usta i očiju kad govore
zasniva se na stilu
znaju svoje izazove čiste iskrenosti
snagom ranjivosti
putovanje izvan ograničenja
takozvanog normalnog života
dovelo ih je do sebe
uzbuđuju ih lanci i bičevi samo u igri
znaju za reči molim i hvala
zahvalni za one koji su pored njih
u nevolji tražili pomoć
učiniće sve za njih
pravi prijatelji očekuju
još uvek može da se oporavi
može da se nose sa nepotrebnim obavezama
sazidaće ceo život
nedostaju neki komadi
čine greške u ukupnoj proceni
kao kada po prvi put izlaze sa nekim
ne osećaju se zarobljeni ili slomljeni
kad im se koža dodiruje
u strast nežnost ljubav i radost
kultivišu spoj energije
najzdravije stvari koje su ikada uradili
spavanje kuvanje slušanje muzike
čitanje poezije fotografisanje grimase
bombardovan si fotografijama
trebaš li slatkiš u svom životu
dođi i budi u njihovom
neverovatan trenutak
reci prvo što ti padne na pamet
što želiš da podeliš sa njima
poseduješ li fluidnost i protok
ka svom polu
učestvuj u redefinisanju kako ljubav izražava
beskrajnu kreativnost...
Ljubomir Đukić: skriven od javnosti
reči koriste za oskudna objašnjenja
umrtvljeni u kontaktu najkraći odgovor dovoljan za grubu identifikaciju
prepoznatljivo umrtvljuje koči i guši
ukrasi za život pod okolnostima kakva jesu
osećaj sigurnosti u mrtvilu u prostoru u kojem je svaka stvarčica poznata
sterilno čista bez upotrebne vrednosti
znam da je potrebno posedovati bezbedan mentalni konstrukt
daleko od urbane celine (ili rasula?)
kapija izvan urbanog širom je otvorena
pred njom odbijamo da učinimo samo jedan korak ka suštini
možda čekamo da to učini neko drugi za nas
odbijam da sam udobno utrnut
da zureći u prazno (blaženstvo praznog verovanja)
ne radujući se sigurnim činjenicama
koje pruža udobnost mrtvila
bez mogućnosti pružanja prilike za spontane odluke
oživljavanje - ispoljavanje energije
-------------------------------
izvan urbanog je takozvano nepotrebno
izvan sobe u tom nepotrebnom stvaram
provodim godine u prirodi ono što beležim ostaje u prirodi javno se ne pokazuje
u stanju sam da opišem šta vidim i šta od toga beležim
ono što vidim i beležim je bez odjeka
pisati iz prirode o prirodi bez moderne manipulacije nije popularno
odlučivši da ne proizvodim nego da stvaram
svesno sam preuzeo ulogu autsajdera
bez reči koje opisuju emocionalna stanja
sa velike visine i neželjene dubine
sistem određuje šta i ko predstavlja savremenu umetnost
određuju ko je priznat sa intelekatualne i umetničke prakse
opis realnog motiva iz društvenog sistema
u šta svi veruju da je istina
nije dozvoljeno misliti van okvira
sistem hrani sebe
ako si van sistema zadrži svoju misao samo za sebe
dozvoljeno ti je u četiri zida...
Ljubomir Đukić: permakultura
uvid u trenutno uzdiže vizuelne elemente
nasuprot zbilji redizajn posledično uprošćava misli
onog što je gotovo nevidljivo
ako izuzmem jedan pogled važnost konciznosti
u želji da proširim svoje horizonte
gle čuda počeh da unapređujem
proisteklo iz vrele & hladne fuzije
koristeći frustracije fascinacije
psihodelične animacije:
usvojeni grad uvija se jednim pogledom
naginjem razglednicu staje u jedva primetan gutljaj
otiču rđave vode sa česme na trgu
ležao bih na travnjaku kao što to čine
u velikim evropskim gradovima
zbog lažne štetnosti sunca zabranjen piknik i sunčanje
pod zvonikom je dostupan free internet
putokazi na putu navigaciona ikonografija
konstuisano da bude klizavo ispred svakog ulaza
kompresovano može efikasnije da privuče pažnju
znam bolju ideju ako mi bude dozvoljeno
da mislim bez ispravke koje nameću trendovi
direktna prezentacija iznad parafraze
reklamnih upozorenja potrošnja zasnovana na prinudi
označene zone dobrodošlice u geto
uslovno utvrđena teritorija ekscentričnog podzemlja
čak je i ilegalna sloboda svedena na stilove
podlegla pred ograničenjima znakovima zabrane
sve to spade u etiketu deklaraciju kôd
nezaposlenima ulaz strogo zabranjen
dok je sloboda govora svedena samo na grafite
u glavi zvona za uzbunu od pisanih i nepisanih pravila
u svakodnevnom kontaktu umem bez anarhističke tenzije
uz tendenciju kritičke osvrte dozvoliti sebi
promene u ponašanju mišljenju
fokusiram pažnju na zagubljenim stvarima
efemerni pristup dozi međuprostora (nejasnoća)
izgleda da postoji sentiment iz starine
sveden na mistične elemente prošlosti
proganja zagonetka suptilne percepcije
spoj između običnog i uzvišenog
čini se nelogično upravljanje vremeplovom
još jedan pohod razgledanje razmatranje eklekticizma
a posebno secesije
vizuelni identitet sa oljuštene fasade
obrušavaju se preostali anđeli od gipsa
zatravljeni prozori polomljeni uvid u prostor oštrih detalja
zašiven puzavicom mahovinom obrasli dragulj
evidentan kao kulturno dobro
prihvatljiva i u ovom stanju
normalni uslovi za sasvim prirodno opažanje
stimulaciju unutrašnjeg osećaja
stvaranje dodatne nedoumice
onog što nije u standardnoj upotrebi
maštati o uređenju makar osnovnih delova
aktiviranje prostora…
Ljubomir Đukić: mašti kraja nema
ljubav je sama po sebi ubedljiva
bliski kontakt da li nešto menja
zajedno se suočavamo
dok me vodiš prstom kroz dušu
kroz oštru trsku znoj i naboj probija krv
ižvakao sam koru hleba
u izdašan zalogaj nerešive dileme
muče nas strasti ovo su lekcije
čuvane tajne
krhotine našeg sveta sudari i sukobi
pričinjava se da je kompikovano
intencija; toranj mi u njemu u oblaku
iz neslobode utešno zagledano
tražimo se i pronalazimo
ono što gledamo od slučaja do slučaja
svet je preterano stilizovan i velik
za naše dileme odgovora nema
zajedno se suočavamo
sa izazovima
da li da pokušamo
da proširimo razumevanje
postanemo prihvatljivi
mnogi ne vide da
iz krošnje topola
izleću zvučne impresije
prsti su ptice u kosi
proširuju vidike
dozvoli im doživljaj
gledamo se
skoro sam siguran
bog će biti zadovoljan
sa uplašenom ljubavi
ako ga ima i za nas ga ima
neka nas konstruiše uspravi
oslobodi sputavanja
i izgubljenosti
mada nisam siguran
da ON i mi bitišemo
u istom vremenu
gajim leptire velike simpatije
oblik postojanja unutrašnji osmeh
daje sve od sebe
u nekom novom mikroprostoru
širom otvaram prozore
neka uđe sunce
za sasvim drugačija vremena
to možda ništa ne menja
igru nenaviknutih očiju
uzdahom od previše uplašene ljubavi
prizor dodaje melodije u travi
dole između lišća sunce sjaji
pesma u parku
pod okriljem sunčeve svetlosti
obećavam; život se nastavlja
u iskonskoj blagoslovenoj sreći
na tvojoj strani
glavni pravac je
kosmološki argument
mašti kraja nema...
Ljubomir Đukić: zagubljen
kiss by the river
(Izvor: gaybeautyblog)
< skokovi i padovi... >
blistava svetlost dopire kroz prozor
posmatram ljude na pijaci
neposredna inspiracija emocije su svuda
iz poslednje kafane nakon treće ljute
prednjači panorama iz mašte i bio bi to pravi osećaj da nije
on u monologu evocirao emotivne percepcije
ukazuje da je zagubljen
u dokumentarnosti koja ima za cilj da zauzme mesto
u svakodnevnom životu
bavi se konkretnim primerima
opsežnim istraživanjima glupim pitanjima
šta da kažem gde sam do sada
zauzet sam bio životom i tačka
proganja me podsećajući na napušten poduhvat
insistira na političkom zanosu
zajedno sa verskim
neutešnim psihotičnim manipulišućim aspektom
stvarnost ispunjena dozvoljenim lažima
kako da se odredim prema agitaciji
možda pomaže presek stvari u najkraćim crtama
utešno je to što nismo sami
odbijam nagovor
hladan znoj izbio duž leđa
gasim se soda vodom
spora priča se svodi na detinjstvo i mladost
ali danas smo tu uz brza zapažanja:
prosečne visine zaobljen riđ proćelav sa čudnim zelenim
krvavim očima
imam osećaj da je izgledom blizu šeste decenije života
a znam da mu je tek četrdeseta
dakle zaglavio sam u poslednjoj kafani
sa drugom iz detinjstva
zajedno smo pohađali školu
družili se razmenjivali muziku i knjige
ponekad igrali fudbal
mnogo vremena provodili zajedno
deca imitiraju odrasle igrali smo se... (aluzija na gej seks)
smatrao sam da je i dalje prijateljski raspoložen
međutim zbog nečega je iritantan razjaren
nije mu stalo do starog prijatelja
želi da upropasti lepa sećanja
deo zajedničkog puta
postao je nametljiv sa verskim konzervativnim stavovima
jedva je čekao da me vidi da bi realizovao nameru
podstaknut mojim priznanjem
uvredljivo uporedivši homoseksualnost sa
zoofilijom: „moglo bi se smatrati da je ljubav
i kad neko voli kućnog ljubimca
zamisli prizor seksualnog opštenja čoveka i psa
meni je to grozno isto kao kad da su u ljubavi
dva muškarca ili dve žene“
želeo je da me izazove osetljivom temom
koja nameće opterećujuće dosadne misli
očekivajući da se bavim preispitivanjem
prostačke pretpostavke
izazov sa kojim se suočava sa mnom
znajući da mi je prioritet
da hrabrim sebe i druge na različitost i toleranciju
u procesu uzajamnog poštovanja i poverenja
(tipično je da imam preambiciozne ciljeve)
ironija je što želi da sazna o osobinama seksualnog zadovoljstva
između dva muškarca
da sam raspoložen mogla bi biti ovo zabava za mene
da učestvuje u fantazijama sa glavom u krilu...
ja sam užasna osoba verujem u literaturu
književni konstrukt i slobodu da radim šta mi je volja
nemam šta da sakrijem
društveno sam neprihvatljiv
nemoralan sam jer nisam za
formiranje univerzuma od visokih bedema
pregrada kaveza zablude očaja i laži
ako sam se do danas angažovao na brisanju stereotipa
po pitanjima vere tolerancije i prihvatanja drugosti
nakon njegove izjave mislim da za to više nema smisla
do te mere me muči opšta glupost
da više sa time ne mogu da se bavim
teško mi je da pravilno objasnim
kako smatram da nije kriterijum
da svi „religiozni ljudi moraju da mrze pedere“
poželjno je vređati homsekusualne osobe
s time se jača samopouzdanje
krcat glupostima govori iz svojih nedoumica
očaja nevolje prijateljski otrov
postaje čovek malog formata
zabadajući nos u tuđa posla
pametuje daje mi do znanja
rakija govori zamršene priče
“on provali kad je neko peder”
ljudi smo bez obzira ko u šta veruje
i ko je kakvog seksualnog opredeljenja
razočarao sam se
zašto je baš on morao da preuzme vođstvo
u ekspanziji popularnih gluposti
upao je u moj um uznemirio me
dosadnim ugnjetavanjem
sad ne mogu da spavam
pišem u sred noći
zapanjen pogođen nečim sablasnim
i ako imam daleko ozbiljnijih problema za rešavanje
od vitalnog značaja
budan sanjam moguće ishode…
Ljubomir Đukić: distrakcija ljubo/mir edipski
u kratkim crtama
došao sam neplanski nakon neželjene trudnoće
moja mati žrtvena karijatida na današnji dan mog rođenja
ponavlja da za ubistvo fetusa već je bilo kasno
tako sam nastao ja sin jedinac sa imenom ljubomir
da ironije bude veća uz potpuno odsustvo oca
razonodim se tragajući za ljubavlju i mirom
prepušten samom sebi lutam opisujem lutanje
zapisom koji proizvodi slike
umesto ljubavi i mira istražujem složen odnos
između dvoje nekad bliskih prijatelja
kako sam rastao naslanjao sam se na domove
koji su se punili do vrha
nadao sam se da će me neko tajno prihvatiti
žigosan ne pobuđujem interesovanje
izrastanjem u samoorganizovanu drugost
prekid sa tradicijom autorefleksivni proces
za sve što se od mene očekivalo
da bih bio u gomilu svrstan nisam podesan
u svemu sam nedovoljan
postao samoprovokativni verbalni izraz
stvaranjem i tumačenjem bolesti iluzije i fantazma
neograničena želja za saznanjem
nešto izvan mene neočekivano gonilo me
na samodavanje a ne uzimanje
sanjao sam dan kad ću da se slobodno oglasim zavijanjem
režanjem govorom očiju imunizacijom tela
umesto toga bez daljeg odlaganja
rodilo se cviljenje i lavež teskobe
tragovi u sećanju prate me u mislima
iznova i iznova dovode u pitanje
danas mati ukazuje:
tropske su vreline nema utočišta
praznina je u cevima – nestaće vode
najzad prestani da pišeš
koliko puta još da ponovim
to čudo greje sobu
pocrkaćemo žedni
.JPG)
Ljubomir Đukić: u fazi rasanjivanja
postqueer samoizražavanje
(dozvoljena je improvizacija -
samoizražavanje u poststrukturalističkom polju)
u fazi sam rasanjivanja sa malaksalim dečakom
golaći u haosmos mikrosvetu
komplikovane sudbine neizrečene sveprisutne čežnje
ka čudovištima superherojima mitološkim stvorenjima
bogati (ne)uspesima da li smo uspeli strast u zaklonu
do kraja zatvoriti jedan u drugog
dugo sam bio u senci odomaćen
opirem se posmatraču otežavam interpretaciju
uživljenom u potrebi olakšavanja mračne strane
zasnovane na realnom događaju
demistifacija strategije prinude
kažnjen i za ono u čemu ne učestvujem
tražio sam sebe na pogrešnim mestima
nisam želeo da se dokažem u stranom krevetu
možda je zabavan pretenciozan
lak komad pada s nogu pogađa na svoj način
mešavinom ushićenja radosti i tuge
oseća se božanski a tako i izgleda
prilično zanimljiva mu je priča
uglavnom radi samo ono što mu se dopada
okupiran telom kao izražajnim sredstvom
preda mnom je zelen sočan predeo
želim li da upoznam muški deo galerije
predodređen ne ume da odoli
slike nastaju u okviru eksperimentalnog horizonta
odjek zanosa u snažnom koloritu
drečave boje prenose energiju
uskopistio se probisvet odgonetak zagonetke
hoću prizor ili dodir (pssst tu je šibica čuvaj se da ne čuje zlo)
najsrećnijeg rezultata izražajne mogućnosti sladokusca
moćan je neodoljivo svojeglav kozer
volim kad uspe da me zbuni
ne postoji razlog da budemo trezveni
teži potpunoj prepuštenosti
što luđi to bolji sudar dve energije
kako da opišem to što me macan celog uzdrma
da li je ključno za čim očajnički žudi
ili prirodno uspostavljen ambijent i tretman
slobodan ulaz razjapljena vrata poetski veoma duhovito
ustreptalo telo u spektru iskidanih jecaja i uzdaha
preplavljeno preštampano idejama
bezuslovna ljubav razvijaj se u umetničko delo
imam ga veoma lično ludački zaneseno
dozvoliću da izbegne kreativnu blokadu
nastalu nakon ejakulacije
(svaki mazohista uživa u ropstvu griže savesti
hvatam mu misli na preskok)
voleo bi da zaokruži uverljivo oslikanu atmosferu
umesto toga poslužiću u razvoju događaja
učešćem u njegovoj utilitarnoj produkciji
na sve to sam ostao ravnodušno nasmejan
(izaziva isticanje ionako vidljive banalnosti
unapred određene igre uništavaju strast
naboj neprijatnosti osvaja najbolji deo
suočen sa razmenom i promenom
odredio sam se prema simulakrumu igre
greška sam koja se voli ili mrzi doživotno
moje slabovido oko igru gradi na slici
zagrebao sam ga po jezivoj površini
u nadi da ću stići dublje
sve što sam video bila je lepa ranjiva naivnost
ne zameram možda gubim osećaj za pojavno banalno
i da ne dužim prisustvovao sam pokušaju
ukidanja prirodne igre koja pozitvino iscrpljuje...)
Ljubomir Đukić: udaljenost u svakoj nijansi je istaknuta želja...
oči pune suza blistaju
smiri se olakšaj disanje
zagolicaj slomljeno srce
pravi uzrok je sunce u školskom dvorištu
dok si boravio gore gurali su te iz gnezda da poletiš
lebdiš pored prozora toplih domova
nasmejani srećni ne vide te na mostu duge
ne čuju ti pesmu glas ti je tanak i mekan
poljubac vetra snažno uzdrma
pticu koje leti u daljinu trepće krilima
potraga za srećom zapitkuje
nikada se ne završava
sve je teže da se ostvari
pokušaj komunikacije kao kroz slike
(loš pokušaj da se izvinim
nekoliko reči rastvaraju se u ravnodušnosti
plaši me potpuno ozbiljan pogled)
bori se da postoji u konfliktu želja iskušenja
u pronalaženju unutar drugog
osobine koje privlače
bezbedan osećaj po ćoškovima
ulickanom je lako uteći
uz spremnost da se vrati roditeljskom domu
okreće leđa dole niz ulicu udaljava se
neko ga zove po imenu
dovoljno radoznao osetljiv skladan pokret
odmahnuo u znak pozdrava kao uzalud
za petama mu juri zadihano
sećanje bledi nema naviku da se kaje
u prošlosti su se loše stvari dešavale
zbog pogrešnih odluka…
prati ga osmehom jednostavnost i šarm su vidljivi
nema vremena da se osvrne
u prednosti spori koraci idu uz nemirne misli
prvi je koji ne usporava nakon početnog entuzijazma
pomerio sam se u stranu da mu olakšam napredak
vetar prekide tišinu
od tada sam prepušten sam sebi...
nisam ga video godinama
nedostaje mi
ono što osećam kao u snu
u njegovom prisustvu
znam da je bilo stvarno
Ljubomir Đukić: ume li apstrakcija da sugeriše?
tok svesti
slučajne slike
jutros
mrzovoljno
uzalud golotinja
održava plamen
u životu
tinja
što duže
toplo
zastrašujuće
razneo se plamen
nije od sunca
pogrešna pravila
igre umetnost zagrljaja
deluju
kao slučajno
izgovorene
reči
pitam ponovo
da li me je sanjao
kao ja njega
da li mi je video lice
ranije
naleteo
uneređen
zna za tišinu
nekako
u svom svetu
komunicira kroz
bizarne slike
sugeriše
izuzetno strpljiv
srce nalaže
stezanje grudi
zaledio se
sumorni kez
podriva
iznenada
oboje dobijamo
kutiju
živo telo
sobičak
otvoren prozor
ugradni plakar
mali radni sto
i krevet
prekrštene noge i ruke
usađeni prsti
u nadlakticu
lagana muzika na radiju
nekoliko reči
svetlo smeđa kosa
zelene oči
prilagođene tamne naočare
na drugoj strani
kreveta
imamo gosta
ponovo
želi
celu stvar
za sebe
nema
nikakve veze
sa realnošću
gde je izvorno značenje
kod primene perike u kupatilu
misli o sebi kao da ima
šire ambicije od golicanja
pristojne antene
pokušavam
da ne razmišljam
o tome
slegnuh ramenima
i okrenuh ključ
po prvi put
izlazimo
zajedno
kružimo
po ustajalom trgu
magyarkanizsai piac tér
uzvišene
oblasti
hladna
kao kaldrma
preterana
navala
lako do
krivice
neverice
ako je to
tačno
bili smo
naslonjeni
šta se u držanju
videlo (promenilo)
to nije
bitno
ponuda za danas:
probajte
kuriozitet
nije otrovno
uzmite
jestivu
drhtavicu
sa željom popuniti apetit
uveren karakter
skliznut u
nemirne misli
konflikt želje…
tražimo podsticaj za lokalnu dinamiku
iz očiglednih razloga