Ljubomir Đukić: zamrznuto srce živi
Keith Vaughan 1912-1977
… I opet vidim: nisam dijete tmine -
već atom modra raspjevala dana…
Ivan Goran Kovačić
na grobu prijatelja
brižno sam odgajio hrizanteme i prkos
procvat tuge i iskušenja (iskupljenja)
omiljeno cveće jednostavnost i iskrenost
u mislima provodim sate uklanjam paučinu
da sam žicu zasadio procvetala bi
uz crni granit od neporoznog prijateljstva
koje smo definisali urezali u posmrtne maske
stičem osećaj razjašnjenja straha
i sticanja smelosti da besramno zurim
u zao glas koji o nama curi
(uvek razgovaramo o poeziji
razgovaramo drugim rečima
o svemu što volimo i želimo
naše tajne su sad u snu
on je gospodar sna
koji očekuje izveštaj
o mom individualnom postojanju
i trajnom prijateljstvu
jer on je zapravo deo mene)
u nivou očiju ljudi koji odaju poštu dušama umrlih
dopire poezija Ivana Gorana Kovačića
ponižen pevam:
Moj grob, More lana, Smirenje…
Ljubomir Đukić: neprikosnoveni queer
http://en.wikipedia.org/wiki/Pierre_et_Gilles
meni je moja istina dovoljna
drugačije postojanje
neprikosnoveni queer
neograničena sloboda iza sveta
tematski okvir najneposrednijih doživljaja
stvorenog umeća pokretač nije znan
jedino u transu postoji pruža i povezuje odgovore
nema mi druge nego da priznam iskustvo
stvoreno i upijeno kristalnom požudom
neobične su tajnovito privlačne pustolovine
ako zanemarimo nevažne stvari
pronaćićemo novi prostor za nas
naš svet dočarava priroda
poseduje sve što nam je potrebno
priroda nas krije u njoj upravljamo sobom
mi smo skrivene prirodne pojave
za riznicu zadovoljstva
znamo rešenje skinuti do pojasa
konkretan doživljaj
izvini ali volim da ga sladim
emotivnim reakcijama
tumačem sudbine
u prirodi stvari je prostor slike u kojoj smo
dajući i uzvraćajući međusobno uravnoteženi
neprestano upućeni na ličnu prirodu
za zajedničko delo maksimalno oprdeljeni
sa nezadrživim porivima da sačuvamo osećanje
rasvetljavanje samouverene strasne
i ranjive crte koje se prodorno privlače
povlače zatvarajući krug u kojem maštamo
omiljeni detalji su u izolovanom mestu slobode
da šmugnemo potreba nam je
naći se na pravom mestu
gde nas pogled povuče vodi nas
u zajedničko prostranstvo
mami u čudnovatu apstrakciju
da bi u odrešenom stanju bili zaslepljeni
u najboljem ludilu
zadovoljenom fantazijom hipnotisani
projekcija proširuje vidike
(lepo je kao skaska o čarobnoj šumi)
koprcamo se klonuli pred suncem
priljubljeni povučeni u tajne
golišavu nežnost požude
na maloj čistini deo slike u visokoj travi
sred šume u senci vrba i topola
svetlucava srma po telu naiskap
to je već neorealizam
kad bistar i strastven stvaraju sliku
obnaženi sa sunčevim zracima
na licu ramenima između prepona
unoseći se čitavim bićem u drugog
otkrivanje i spoznaja magije
vlažnom strelom lupkanje po kožnom bubnju
on šampu nešto nerazumljivo i strasno poljubi
do sada kao da je skriven bio
na gornjoj polici za knjige
upravo je između naših nagih tela
lepo oblikovan sa ponosnim rumenilom na vrhu
značilo je da je upravo
u očekivanju jednog od mojih specijaliteta
koje deluje kao san o nepostojećem
nadmašuje sve dosadašnje intenzivne
intimne doživljaje ostavlja utisak
u produženom orgazmičkom transu
Ljubomir Đukić: fragmenti neimenovanog
Keith Vaughan (1912 - 1974)
izdvojen u početku sam sa sobom
stvara unutrašnji svet teško se otvara spoljašnjem
rastvoreno biće mili iz tame
fizička pojava ličnosti stvara se kroz tunel traume
transeksualni tinejdžer ima bliži odnos sa majkom
majka je htela ćerkicu
od nje prihvata poklone
krpice šminke ženske pokrete
o sebi razmišlja kao o ženi
otac je prek čovek
u njegovom životu prisutan je samo kad ga pijan zlostavlja
uznemirava ga i ruga mu se prašnjava ulica
versko preobraćanje i reperativnu terapiju predlažu
prašnjava ulica veruje u prozor providnu kapiju i ograde
ključaonica je njihovo značenje za tradicionalne monolge
mogućnost bilo kakve novije spoznaje odlaže se za kasnije
da li kulturna epoha uspešno olakšava
ili stvara sve veće probleme
brz tempo života približava čak i ekspanzija estetske hirurgije
ne želi seksualnost da skriva
nije mu želja da se neuspešno uklopi
među mrzitelje i zlostavljače
provokacije nemaju nekadašnje značenje
uostalom ovo nije kapric mašta konstruiše telo
na telo deluje senzacijom
za početak želi ženske grudi
sa tvrdim velikim bradavicama
pogled na istinu je suviše gorak
bolno je kazivanje duše
plaši se vršnjačkog okrutnog pritiska
plaši se da će mu se dogoditi zlo
izložen seksualnim nadražajima
na moment mu se čini kao da unakazuje misli i telo
bori se sa mislima traži pozitivni osećaj
konačnu odluku
dok je u pitanju igra stvara nevine izazove
prerušavanjem traži mogućnost identifikacije
promenjiv na putu ka drugom polu
zadesiće ga neočekivan napor
traži teško pristupačan dobro skriven zaklon
saveznika u želji da mu olakša namršten unutrašnji romor
želi da bude sebi lep/a da se sve želje obistine
potreban mu je dečko snova
koji bi ga uzeo pod svoje okrilje
u pokušaju prevencije maksimalne diskrecije
dečko sa kojim se dopisuje
predočava mu kako se oseća
otkriva želje i namere
u želji da stekne prijatelja
upoznaju se ubrzo i zbiliže
on postaje znamenje njegovog bitisanja
prvo seksualno iskustvo znak odanosti
najdublje osećanje gradi privlačnost
zadovoljni uzdah čiste detinje duše
kojoj je interesantno
da upravlja polnim odnosom
usmeren ka viziji novog tela
u želji da govori izgledom
…
u oskudici sam ženskih delova tela
ispadam nekako gej a u stvari sam emo androgin
sebe doživljavam tako… veoma androgeno
imam specifičan stil i način života
pre bih se identifikovala kao devojčica
nego kao pripadnik muškog društva
ključ je u crtama lica u kojima nema
traga muškosti
kao ni u mojoj odeći šminki i kosi
trebaju mi ženski hormoni
želim da mi glas u potpunosti
bude ženski
želim da naučim kako da proširim svoje vidike
proširim svoje stavove o životu
razumem sebe prihvatam svoje postojanje
i da… imate li bilo kakvu toplu čokoladu… <3
Ljubomir Đukić: u mnoštvu novog
korisatim ga kao umetnički medij
izabranik srca (falusa)
zaviruje pod pokrivač
zaljubljuje se na prvi pogled
zaljubljuje se u prvi pogled
hoću-da-te-skinem-pogledom
dodirnuti se usnama…
trese se od pomisli
siguran sam da bih mu dobro stajao
previše dobro da bi bilo istinito
šta ga zaista fascinira
slike foto kolaži video radovi
sećam se ogromne torbe
i kutije sa slikarskim bojama
špakle tvrde oštrice
(njegovih omiljenih stvari)
bilo je to sasvim fantastično
čudo koje me i danas proganja
uklanja prašinu sa sećanja
(na tu ogromnu torbu od kože
naišao sam kod jednog kolekcionara
koji odnosi tajne sa sobom pada u san
stvari jednog dana stignu na smetliše
isto je i sa osećanjima)
zakrčen starudijama budoar uspomena
sjajni atelje ključno sastajalište
tu je živeo i radio prisutan
šapat ljubavi usredseđen lak pokret
u slojevima boja nanet na platno
(skica se iskrada
živi prozori vidno polje
ostalo je isto...)
svaki pokret nipodaštava današnju digatalnu umetnost
slike su mu otvorene za mnoge interpretacije
dovoljan je pogled na njegov rad
uživati na bilo kom nivou
fragmentacije stvarnosti
boja sunca umiruje hladnoću
prihvaćena želja
pretraživanja po muzejima i galerijama
nigde traga slike izvedene iz intimnog
okruženja...
[sreća je da smo još uvek samo
znatiželjni dečaci...]
istakao je milost predmeta
interesovanja (zavaravanja)
poetski spokojan zatvorenih očiju
predaje se maštanju uklanja brigu
vanvremenski rečeno traje
kreće se od motiva erotike živog izraza
snage protesta individualnosti
studija intime koren umetnosti
opstaje element čovečnosti
treba istražiti uticaj
radi zanimljivih realnih osoba
zašto im je bez podsticaja digitalno doba
(ljudi više nisu isti
nose nevidljivi teret ugrađen
brzinom i dinamikom bez iskustva života...)
mogu se prihvatiti novi načini istraživanja
uraditi sve osim jedne stvari
priznati poraz starog
nadrealizma nesputane slobode
u novom kodiranom svetu
Ljubomir Đukić: "Ljubiškam te Ljubiško" :)
“O svemu je govorio, bio je u stanju da kaže sve,
pa i najmučnije,sve se moglo reći,
sve pokazati, o svemu pričati.”
(H. Hese, Sidarta)
Neki moj sagovornik napominje da zadnjih godina potenciram gej literaturu, da su vidni dokazi da stvaram samo u tom pravcu. Eksplicitno međutim ne fokusiram se isključivo na gej odnos a pogotovo ne na sam seksualni čin. Lako je objasniti da mi je interesovanje usmereno na psihosocijalne teme seksualnih manjina i da mi nije cilj da poturam mušku golotinju; svučem dva muškarca i voajerišem nad figurama u polnom zanosu. (Nago telo ukoliko nema duha za mene je obična neprivlačna pozadina, paravan...) Taj čin mi je bio zanimljiv pre dve decenije dok sam u predratnim brojevima magazina Erotika M (izlazio u Zagrebu) objavljivao istinite priče. Značajniji su mi biografski detalji likova i kako na njih utiče to što su gejevi ili biseksualci... Omiljena tema među gej umetnicima jeste sam seksualni čin, objektivnost otvorene seksualnosti, dok je meni taj čin sveden u čitavu radnju dešavanja i uzroka od kojih zavisi odnos. Nemam puritanski stav prema eksplicitno seksualnom sadržaju u literaturi ali mi je strana pornografija po svim standardima ne prevladava ni u mojim mislima a samim tim ni u delu koje stvaram. Ne dajem dovoljnu pažnju detaljima i zapletu, fantazijama o muškarcima, ne bežim od toga ali mi nije blisko pogotovo ne u nekom sladunjavom maniru. Pitanje je da li će moje gej literarne fikcije preživeti gusto kodirane socijalne interakcije.
Preveliko uzbuđenje otežava ispravan stav, otežava sagledavanje značajnih činjenica – takvo stanje teško je za objasniti rečima. Pokušavam da pi[em o onome o čemu se nikad ne govori, ono što se govori bez reči, kao i one stvari koje ne kažemo jedni drugima čak i kada koristimo reči. Beležim uticaj na osećanja u odnosu sa svetom na nekom dubokom fundamentalnom nivou što stvara problem. Recimo ukoliko takvo stanje želim iskreno da podelim sa voljenom osobom, otežava situacija spoznaja da voljenu osobu želim zaštititi od razgovora koji bi je povredio. Otvara se pitanja unutar odnosa dva geja postroji li potpuno prihvatanje ili ne. Postoji i problem druge prirode a to je želja da tajnu o intimi podelimo sa prijateljima upoznamo ih sa seksualnim opredeljenjem, da li će doći do prihvatanja ili osude... Tajna sama po sebi neprozirna, nepoznata - budi znatiželju. Većina se odlučuje na ćutanje o toj temi da bi izbegli podrugljive reakcije. (Nikada nisam tražio da obezbedim pokriće da sakrijem svoj identitet s tim se nisam ni hvalio niti isticao.)
Umesto da se bolje uklopi u situaciju zadobije potpuno poverenje partnera osoba se oseća slomljeno. Taj osećaj ga prati tokom čitavog života. To je tihi glas u glavi koji ga podseća da je drugačiji. Poverenju dajem svoj glas, u želji da se izborimo da verujemo jedan drugom. Iskrenost može biti prilično zastrašujuća. Da li vredi reći istinu? Osoba krajnje zbunjena o svom seksualnom identitetu, a samim tim čest je slučaj labilnih osobina pojedinca koje uočavam i o kojima pišem. Jedna od mojih tema je pitanje na koji tražim odgovor; šta je sve spreman da gej učini da bi izbegao da ga nazivaju pogrdnim imenima.
Zanimljiva mi je i spoznaja da moje buduće knjige se neće čitati u javnosti već isključivo u tajnosti, dakle neće se čitati u javnom prevozu ili na plažama roman “Nije teško biti gej”, biće potrebno hrabrosti pri kupovini, neće se pozajmljivati iz biblioteke bez obzira što pišem za one koji shvataju da je život više nego biti gej ili strejt.
Razmatrajući literarnu posvećenost interesantno je napomenuti da zbog mnogo boljeg iskustva nego ranije bliža mi je poetika osetljivog tretmana pitanja seksualnog identiteta.
Ranije gotovo da nisam imao mogućnosti za objektivizaciju sopstvene intime. Tragajući o interesantnoj muškoj lepoti viđenu kroz estetsku pažnju namerno sam odabrao teme koje često bude zastrašujući osećaj nelagode. Pokušavam da otkrijem unutrašnji svet moderne muške psihe, bliskosti i suprotnosti sa prirodom.
Pri stvaranju korespondiram sa likovnom umetnošću i muzikom u poslednje vreme inkorporiran sam sa delima Jared French, Duncan Grant, Ludwig von Hofmann, Ferenczy Károly, Simeon Solomon, Robert Mapplethorpe, Baron Wilhelm von Gloeden, Vincenzo Galdi, Max Koch, Christian Schad …
Moj rad promoviše individualizam kroz popularni medij kakav je internet i ako težim štampanim izdanjima ali za tu ideju ne vlada interesovanja izdavača (zbog dobro poznatih razloga straha i nelagode).
* * *
Povod za pisanje daje mi i osećaj zasnovan u odnosu sa najbližima, njihova reakcija na moj odnos prema intelektualnoj i umetničkoj slobodi. (Uglavnom psuju mi sudbinu i viču na boga.) Zavirujem i u interesantnu riznicu kontroverzne umetnosti homoerotike. Pišem o tajnoj ljubavi koja opstaje usred jake socijalne zabrane. Suočavam se sa onim što me često proganja što mi je privlačno, mistično, lepo, bolne tajne suptilnosti su inspirativne a za većinu je to pogrešno, odvratno, skandalozno i provokativno…
* * *
Najinteresantniji lep osećaj mi stvara pomisao na dragu osobu, sadržajan interesantan kontrast, proslava muške lepote prisutno zaglavljene u memoriji odvraća od misli i ideje o društvenim, kulturnim i političkim identitetima i sam komentar na gej život bez perspektive. Odlutam u interesantne veoma izražene slike nerazdvojnog ljubavnika u ono što simboliše našu intimu.
Razrađivam osećaj šta je realno i istinito. Voljena osoba je super heroj, zaštitnik autentičnosti, bez njega ne bih stvarao. Jedini sam koji zna za njegov duh koji oslobađa nesagledivu strast. Polno opštenja originalni odraz duše njegov duh samo u mom prisustvu je postojan plemenito divlji slobodan.
Namera o pisanju eseja o izrazu lica drage osobe, dakle o facijalnoj ekspresiji već dugo tinja u meni. Razne druge priče bliske toj temi već su ugrađene, ali pomenuta tema se na neki veličanstven način uvek otima iz više razloga. Ne umem da nađem adekvatan stil kad je on u pitanju i ako je smešten i prevladava u svemu što pišem. Želim da prirodni svet, stvarni život unutar njega bude literarno dokučiv. Želim da izbegnem fantazije koje dovode u pitanje prirodnu stvarnost – stvarnost koja me pleni i osvaja. Nije imaginaran već stvaran, o tome se radi. Tragam za tečnom prirodnom stvarnosti bez romantičnog idealizma. S obzirom na dugogodišnji snažni utisak on je moje remek delo. Njegov ulazak u mene je bio munjevit, do te mere me osvojio da preko noći postaje glavni junak i motiv za stvaranje. Činjenice treba obnavljati iznova, pogotovo ako je trajan i neizbrisiv uticaj. Kad god bi se dogodilo nešto značajno beležio bih to bez kasnije ispravke i podešavanja, smatrajući da su te beleške direktno njegove, da je u pitanju organski deo njega, sa željom da ga ne oponašam već da beležim...
Prepoznao sam mnoge slike na njegovom licu, u njegovim očima, koliko god da sam puta zagledan u njih drugačije su, prikazuju se u mislima direkno pospešuju ili čak govore iz njih, dato mi je da to vidim, spoznam i beležim. Njegove oči su prozor kroz koji vidim iznutra dešavanja koja nas se tiču, dokaz ljubavi i poštovanja, govore o znatiželji... teško je reći kako me sve pogađa i kakav je konstantan osećaj u meni, valjda to osećaju samo oni koji su iskusili pravu ljubav...
Oči su mu tajanstveni akvarel neba, preovlađuju topli letnji oblaci kojima se divim a u retkim slučajevima to su tužni kišni oblaci, čak i opasni tamni gradonosni, gotovo uvek čekam da se sunce vrati i da ugledam dugu posle kiše. Njegovo lice je moj san. Njegova pojava jasno govori da je žestoko samopouzdan, okretan, postojan, da ima svoj stil... Napokon pokušavam da progovorim o izrazu lica drage osobe... Istražujem inspiraciju, tragam za odgovorima... Imam na umu da ću za neko vreme uspeti u nameri da i rečima postane vidljiv dragi lik.
Počeo sam da volim svetlost i to dnevnu prirodnu svetlost na otvorenom sve manje me privlači tama. Do sada kao da nisam imao priliku da istražujem najbolje opcije. Dragi lik mi otvara novu objektivnost. Osećaj prema njemu niko ne ume da mi poremeti. Pomaže mi podizanju vidljivosti pokrića samopouzdanja. Nosi me na svojim ramenima ka cilju…
Ljubomir Đukić: /povodom vesti o smrti prijatelja/
dragi prijatelju
ne uspevam da dočaram jedan prizor
u maju kad smo se videli
poslednji put
rekao si da smrt vreba
da si sasvim blizu smrti
osporavao sam tada tvoje reči
kod plave fontane skrivajući suze
vadeći se na sunce punog sjaja
famoznu majsku svetlost
od tada sam imao bezbroj
tragičnih sudbinskih okršaja
najteži period u mom životu
a danas sam saznao da si krenuo
duginim livadama
neumoljivom magnetnom polju
da budeš iznad oblaka
iznad svega
tvoje su reči još uvek na istoj adresi
u Novom Sadu gde sam te upoznao
tad sam bio srećan i mlad
nemirnog srca zakoračio tek
po prvi put izvan provincije
ti si časni izuzetak
koji me je prihvatio
tragalački raspoloženog
uputio u pravi svet književnosti
pozorišta i filma
od tada se nižu godine učenja
pokušaji stvaranja
manje više sam shvatio
ispod crnog jasena
jedne jeseni
u kanjiškom
krugu prijatelja
da sam željan uspona
da se smem drznuti
krenuti dalje tragom
stvaralačkog nemira
dobio sam tad pažnju prijatelja
nešto što bi trebalo da se zove
smer ka suštini života
želeo si da steknem uvid
razume se da si me oduševio
to činiš sve do danas
a nakon ove vesti
shvatio sam tužno očajnički
da je smrt
besmislena
rekao si mi za nju u maju
jedino nisi
ko u vezi nje
donosi odluku?
kad je odlazak u pitanju
stvari nam izmiču kontroli
vrata su ostala
odškrinuta
za odlazak
i povratak
pretočen u
raskaljanu
bolnu jesen
tugu
i nezaborav
23.10.2011
Ljubomir Đukić: Periculum in mora (Opasnost je u odlaganju)
Guglielmo VON PLÜSCHOW (1852-1930)
šta sam stvarno uvideo
u noćnom kretanju
oživljenom mislima
nepoznat odnekud kao već viđen
poluusnulo me okreće
prati dodeljuje ulogu;
osvrni se iza sebe
nemaš religiozna osećanja
ni pobožnog žara
težak uzor prenet u ugodan dan
(tačnije snenost koja uporno drži)
radeći ono što ne želim
(što više radim manje imam...)
pokušavam prečicom doći do željenog
reći mu da smo lep par
lice u izlogu odraz suprotnosti
mogao bih se obratiti
(mada nejasan nerazumljiv
nedovršen mi je rukopis)
najzad podstaknut pomirenjem
problem je u međusobnom
razumevanju
osećanju odbojnosti
budi se ranjiv stav
trošnih predmeta
sirovo je težak
mogao bih da ga se oslobodim
ali ako mene pita želim da se sjajno
zabavimo rasipajući bisere
bez čega se ne može;
naći pravu sredinu
zajednički jedemo spavamo
rečju i osećanjem
slobodno se izražavamo
dok neko uporno kuca
trajno nas budi iz sna
želi da nametne meru
treba izbeći
suvoparne teme prostaka
pitanjima dosađuju
namerno se vraćaju uticaju
trag nametljivog spoljnog sveta
kao da je načinjen od ničega
upotrebljen za ukras bez motiva
napola zbilja napola šala
prolazno mesto grube skulpture
srodnih stilova
ako mene pitaš
od koga sam nastao
ples u vrtlogu obavi posao
nek nas dobri đavo spase
stegne nas na grudi
ispraši zadnjicu za ono što je bilo
podari još žešću ideju trajanja
individualnog nadahnuća
prvi korak
Ljubomir Đukić: San ili igra žmurke
Jared French (1905 - 1988)
ono što se tebi moglo desiti desilo se meni
nekom na javi nekom u snu
potreban osećaj bliskosti stvara
san na osnovu slika
zaluđen živim sećanjem istražujem
pomeranje fokusa sa čežnje
neprijatne škripe glasova
na predmet podsmeha
pravim – te – debilom
majstorisanje žmire žmurke zanimljivo
(ko se nije sakrio?!)
kako dalje s obzirom
da se gubi smisao i pravi osećaj
brzo se zaboravlja zastareva
imao si loš san
preporučuje sasvim drugačije
da sa manje napora vredno stvaraš
uskoro dolazi da te vidi
onaj dežmekast čova koji je poslužio
da na brzanjac dostigneš vrhunac
fotomontaže vizuelne poruke
bez snova stabilnost je veća
snovi imaju tamne strane...
cunjam po onom što si zagubilo
tom prilikom na svakom koraku
promaklo sugeriše;
hajde uradi izbliza to i to
ili je bolje da utonem u san
san je pretrpan tesan topli kutak
u njemu podzemni prolazi
u škripcu onaj moj
umesto da svira
ulični muzičar trlja ruke
pokazuje nešto za mene
na kutiju guščije džigerice
(metamorfoza straha)
solim džigericu kupujem zidarsko pivo
beli luk je obavezan prekriva smrad mesa
u đubretu smrznute nalazim knjige
(na omotu tragovi krvi
klizav teren ukrštene džigerice & knjige)
poslužiće za vatru žar oslobađa pepeo
leti pepeo od knjiga
ni po čemu poznatih autora
uža oblast skribomana je patnja
pao bih pod uticaj
da u svakoj knjizi ne fali deo
o glavnom junaku
čekaju nas
izgubljeni likovi zalutale slike
nisu jasni vrhunski primeri
besmisla nedostatka svega
lakog umnožavanja gluposti
da li su bezazleni hladni zagrljaji
preterano osetljivi
traže rešenje za sebe i svet
u iskidanom snu umem da prepoznam
svinju u valovu
zašto uopšte toliko razmišljaju
o tuđoj sreći ili nesreći
kad im karakterne mane kruže
primaju se ucvetalo rastu u susret
nametljivi su kad se dočepaju žrtve
znaju za zavisnost čitanja omiljeni otrov
predanog zanesenjaka nepoznate magije
gnev okruženja prema njemu
bezličan nezgodan je došao dežmekast čova
jednostavno da gleda
vedri i oblači nad svim klošarima
što se događa neočekivani obrt ili nešto novo
prodornost misli...?
istovremeno stišan san odmiče
u brzu nadošlu zaboravljenu reku
uporište je u drugom pravcu preliva se
nizvodno je suština pustolovina moj izbor
reka pravi spoj
privlači unazad do luke
zapazio sam nov brod na obali
pred prvu plovidbu
namera okupljene posade je
porinuti brod u reku
oskrbiti palubu osvetljenjem
vodom svežim mesom
brod nosi skriveni teret u kavezima
ploviti sredstvom kojim se lako upravlja
prisilnim metodama
autoritet manerviše nad posadom
odanih golišavih mladića
naizgled bliskih ljubaznih
od kud sad oni ne zna se
osvežavaju atmosferu
nije trenutak za ribolov
ni za razne akrobacije
gostionice i pijanke
u čemu su garant dobri
da dobro razmislim
pre nego donesem odluku
nisam pripitomljen za njih
(smeh)
Može biti da to nije sve
zaključio sam;
teško je odlepiti se od obale
ostalo je nezapamćeno
nezadrživo
pustošenje sna
prepoznavanje
odricanje glasine
jednostavno je
umaklo u talasima
u jednom pokretu
prilikom buđenja
nisam uspeo da ga uhvatim
vest razdelim znatiželjnima
na obali
Ljubomir Đukić: Kloni me se čoveče
Jared French (1905-1988)
Nakon razgovora
priča je zapečaćena
što baš mora sve da zna?
međutim
uzdam se da je zabavno
u stanju da mi ispuni želju
zaokružujem delujem vodim ga
podrum pun misterije rekla kazala
običan čovek skriven
u mračnom hodniku
s njim se lako upravlja
stanovnik stisnutog suterena
slike žurno nasrću
oči u oči sa zebnjom
da se ukenjaš
zastao da razmišlja o temi
zgrožen je od pomisli na nesreću
doduše
sračunato sam ubedljiv
plaši se moje sklonosti
želi da bude na sigurnom
nije uspeo da se oslobodi
od trenutne napetosti
kojoj je izložen
zgog znatiželje
sasvim nepotrebno i
besmisleno
delimo zajedničke
neprohodne odaje
sve do plafona natrpane
knjigama i starim novinama
ostale stvari su promakle
jer smo jedan kraj drugog
u podzemnoj
odavno
zaboravljenoj
galeriji stareži
stravično škripi
zarđali ventilator
pokreće ga promaja
ono što je tražio
dobio je
neće smeti
da podigne pogled
pratim izraz lica
nagađa desiće se
očigledno
sve već zna
ne ume da
savlada
nelagodnost
svega
nekoliko
koraka
kao očajni uljez
uslovljen
nemoćan
zbog ljutine
nepodesan
ni da zucne
nije bilo reči
čudo
dopašće mu se
neprijatno
vlada mir
sačuvana je
smirenost
tako je
lakše valjda
da napipam
željenu
stvar
Ljubomir Đukić: razumljivo ili ne
zalepljen za ekran
zalepljen za ekran dokazuje postojanje
deluje bezlično digitalnim pregalaštvom živi
bez šaputanja u senci nekog dubokog sna
model bajke nastao
za baštenske ukrasne patuljke
iz evidentne polazne tačke
istaknuta nametljiva misao
prenosi se za svakog po na osob
kog uhvati kontrolisana varka
obuhvata poznat zahuktali ritam
izjednačen sa njim pogađa
određena brzina prodora i adaptacije
ukazuje na pravila i ograničenja
misao je u stanju da se kotrlja
širi se čak bez nekog zakona reda
seli iz grada u grad
priljubi se uz svog domaćina
plan grada istaknut na visokim ogradama
pri ulasku kamere dočekuju na zidinama
nalik su gladnim pticama rugalicama
koje vrebaju netremice gledaju
prizor grabljivice plaši
formira raspoloženje
ostavljaju utisak tupo zagledane prate
svaki korak podstakne na strah
pojam od vrtoglavog skoka
ustremljeni čuvari sa balkona
odmeravaju ti džigericu
u društvu su lavljih glava i kandži
na monumentalnim fasadama od gipsa
bićeš nespretan u gostima
mesto susreta
uvek poseduje nelagodu
priljubi se pregrizi jezik
da bi upraznio mesto
uz svog domaćina
potrudi se da mu se dopadneš
uzdam se da si spreman na sve
zabavan razmetljiv
ako nisi bićeš najuren
domisli ključnu razonodu
prelomna tačka
kao da mnogi ne shvatraju
ili ne mogu zamisliti / izmaštati / domisliti
nagraditi sebe saznanjem
ko je ko čemu služi i zašto se poništava
sadržajno prikupljanje lične priče
ugrađena su pomešana prošarana osećanja
sračunata podvala
određuje kazne u borbi za život
nagrade su buđenje otrovne prelomne tačke
čudno da tačka ima oštrice drugog
zarazne bodljikave postojeće ponuđene likove
tačka se reprodukucijom pretvara
u proizvode za široku potrošnju
određenog roka trajanje
sasvim isto za sve
bez poduhvata za kojim se čezne
programirane sudbine snuždenih duša
malobrojne emotivno opredeljene modele
čeka tama konstrukt prelomne tačke
nadiru sa deponije sumnje pakosti
tragičnih sudbina neminovnih merljivih misli
očigledno šokira ispovest srodnika
udarnim talasom njegova kupljena misao
zamka zadržava pažnju
specijalnim efektima zbrinjavaju skandal
dotiče u slučaj za poneti za svaki slučaj
jedina preostala igra je smicalica provokacije
malo dozvoljene igre unutar jednačine
programirane sudbine snuždenih duša
koje više ne osećaju potrebu težnje
čežnje koja uverava u želju
iskušenje ili podvig
