Ljubomir Đukić: Nebitno
Photo: Baron Wilhelm von Gloeden (1856 – 1931)
Prelazimo reke "upareni"
u dijalogu
ti na Dunavu
ja na Tisi
pokretne slike na vodi
zabrinjavajući pristanak
želja - osloboditi se straha
nepovoljnih misli
trivijalnosti
nebitnih stvari
zadovoljstvo je moje
biti protiv predrasuda
lakoćom sklapati prijateljstvo
dodaj varijacije
makar jednu rečenicu
moja usidrena slabosti
na drugoj obali.
Zahtevni mlakonjo,
nekada sam znao
čim svane
da krenem
a sad jedan korak nedostaje
distorzija vidika
teško je u zanosu
nagađati maštom
šta vidim
(jer je čak i photo session)
monitirana stvarnost
kopirani predeo
unapred sračunate stvari
nema iznenađujućeg ishoda
a ako ga i ima
da se naslutiti...
Nisam blizak
sadašnjem životnom prostoru
nema zastajkivanja
mada dopirem do kraja
previše se nagomilalo
ustručavanja
alergija protiv
ustajale mrtve Tise.
Kopovi su puni neostvarenih snova
prizvuk koji remeti mir
neprilagođen sam
na izvestan način
tragam za odgovorima
jedan trenutak
kad smo bili zajedno.
Ozbiljnost je ovde tegobna.
Nisam zabavan.
Da umaknem
pokušavam...
Većina bi da me utera u red
Otkačen sam ali još nepomućen.
Izbačen iz šina.
Kreacijom pokušavam
da menjam perspektivu.
Neizbežne su posledice.
Boli me
dobar komad
srca.
Nije šala,
hodam kao da sam ožderan
radujem se stranputici
teturam se prdelom pustare
udaljio sam se od dolme
nijedne boje na vidiku
mučnina evo je još jedna
priobalna varoš.
Stanovnicima varoši
novotarije donose brigu
i opasnost.
Raspad ustajalog načina života?
Ograda je još uvek izrasla trska.
Ima li slobodan pristup
kao nekad?
Iskvaren sam
otišao daleko
i stigao blizu
u potrazi za
razvratnim životom...
Odmah da vam kažem
Ne podnosim zamerke,
radije ne izbijam iz stana.
Dobro činim?
Čak i ovde nalazim zagonetni svet.
Ne poričem da sam ono što jesam.
Neporecivo je da sam ono što jesam.
U pokušaju sam da se prividno
stopim sa okolinom
da bih olakšao teret mučnine.
Oči govore:
Nije više što je bio,
ko je njega stvorio starao se
da spoji nespojivo
Pojavno i nebitno.
Umesto da smiruje
on se smeje.
Još sme da se šeta i smeje...
Provokator! Javno se izlaže.
Izmakao je našoj kontroli.
Stimuliše izražavanje
kroz seksualno opredeljenje.
Ako si u društvu s njim
rizikuješ ugled.
U propvinciji nema mesta
za hrabrost i znatiželju...
Komična igra.
Uvrnut pritisak priliči mi
namera je da mi zagorča život
Nudim osmeh koji leči.
Pričaju o nečemu
filozofska osnova su im pitanja:
Čiji ugled sam ukaljao?
Čiji to ugled nisam opravdao?
Pričajte o nekim drugim ljudima
jer ja gledam svoja posla
ne privlačim pažnju sve dok
nesmotreno ne priredim skandal.
Oduzdava me jedino
beznadežna hlad drveća
skrovito mesto na kojem sam
i kad nisam.
Izdelili su nas, pa ipak,
dobar dijalog pomaže i leči.
Nije greda, pristajem
Čak mi pričinjava zadovoljstvo
šta god neko drugi mislio.
Kao da ništa nije bilo.
Ne mareći rekoh da sam
iz upropašćene generacije.
Apatija hvata skramu.
Evidentne su promene raspoloženja
Nikome ne podilazim
ne ustežem se da zapišem
ako stvarno misliš da treba
javi se
Šetnja rashlađuje
Ljubomir Đukić: Posebna pojava baš na ovom mestu
Ferenczy Károly (1862-1917)
Summer, 1902
„Nekad se pitam kako je ljudima
koji imaju stvarne probleme?!“
Tri De
Kanjiža je poput kaveza
pouzdan znak odlazi u prošlost
maršuta se uvek naslućuje
a i uloge su podeljene
oni koji izlaze na glas
dele sudbinu
u Kanjiži se uglavnom ćuti
zapušten je jedini ružičnjak
u nisko rastinje
bolje da
što pre iščeznem
da se korovu ne pridružim
mogao bih sam ćutke da živim
u nedostatku hrabrosti
da se suočim sa vremenom
i minijaturnim prostorom
dolazim povremeno i na kratko
da prepoznam senku
sve je na dohvat ruke
još po nešto i varoš je dovršena
ali ništa neobično
dok posmatram
negde izdaleka
odviše
u nedostatku
svega...
Po mom mišljenju težak predmet
poput magneta privlači
zasigurno može se videti
u grobljanskoj iza pruge
koja se dodiriva sa pašnjakom
oni koji su očevidci rekoše nekako
im se našao
sramežljiv osmeh
privlači posebnu pažnju
domišlja se sumnjičavo
i kao da pita „šta ti hoćeš sa sobom?“
Ovde gotovo uvek
sporednim ulicama tema dana
odlazi u mrak i vraća se sa istim pitanjem...
Viđen u pijačnoj gužvi
svake druge nedelje
tokom trajanja vašara
sitnež smušen
među jedva vidljivim...
Bez zadržavanja
izbegava pravi kontakt
van mogućnosti je za proveru
jer ga krije buka ili gužva
mučna slika
a umislili su da upravo on
vlada Kanjižom
i da lupa noću u limeni bubanj
poput letnjeg pljuska koji udara u
trošni kišni oluk naslonjen jedan na drugi
u čitavoj ulici.
Usijani lim i glava.
Vešto ga krije šešir od zečije dlake
i bela brada
pomisliš da ga nema
kad evo njega
neumoljivo zabavnog
govori sam za sebe
u najrazličitijem odnosu
neobjašnjivo je odricanje
od života kao pretnja psihoze
zatamnjen strahom dolazi izazov i teskoba
kad se u nečijem pogledu nastani ne izlazi
šunja se kao ulični mačor
po čemu je dominantan
o tome se ne govori
nemoguć je prerušava se
odlično glumi...
Očekujem ga potišten
nesnalažljivi pridošlica
s puno iznenađenja
ali i sa više znatiželje
a pogotovo maštovitih slutnji
uz tajna nagađanja mediokriteta.
Kad znam da je u centru varoši
sklanjajući se zahvalno
šmugnem lepo
kroz mali ružni park
u divlju šumu prema mrtvaji
zadržavam se izvesno vreme
dok izdržim u društvu topola
i ambrozije koja se primila
na kijavicu i suzne oči.
Čujem od ljudi da se pokazuje
kao da traži nekog
rekao bih
prosto rasplamsavanje viška vremena
nekog ko pokazuje razumevanje
prema procvetalim diviljim ružama
starom lavirintu žive ograde
tamo nadomak ruševina Vigadoa
u uzavrelom vazduhu leti
podrazumeva se da je
spolja na ogoljenoj fasadi
izgubljen ukras
primetan je možda iznutra...
Prozori su zazidani.
stojim kraj jednog prozora.
Kanjiža je poput kaveza
pouzdan znak odlazi u prošlost
maršuta se uvek naslućuje
a i uloge su podeljene
oni koji izlaze na glas
dele sudbinu
u Kanjiži se uglavnom ćuti
zapušten je jedini ružičnjak
u nisko rastinje
bolje da
što pre iščeznem
da se korovu ne pridružim
mogao bih sam ćutke da živim
u nedostatku hrabrosti
da se suočim sa vremenom
i minijaturnim prostorom
dolazim povremeno i na kratko
da prepoznam senku
sve je na dohvat ruke
još po nešto i varoš je dovršena
ali ništa neobično
dok posmatram
negde izdaleka
odviše
u nedostatku
svega...
Ponovo se javi
kad me davi zanos
pustog predela
odsustvo ljudi...
Nisam mogao da odolim
još samo ovaj put
uz izjavu dva svedoka,
kesu kokica
i zadnji broj
playboja...
Kokice me mogu izbaviti.
Ljubomir Đukić: ... prosleđivanje ...
Magnus Enckell (Finnish, 1870-1925)
Sporazumno
podeliti
neudobnost
između želje
i mogućnosti
putokaz
znatiželjni pogled
nekome je rutina
uplitanja ličnog
u posebnu pojavu
Opomene radi
zaboraviti već viđeno
i pročitano
komotno kupiti nešto novo
zaglaviti se tu i tamo
sedeti do kraja
zaslužiti spomen
baš na ovom mestu
... ...
Imam želju za još jedan
pokušaj
po želji
dodati
u zamišljeni
potisnuti
prostor
pod vedrim nebom
dve teme
šta zaista želim?
Neki blagi osećaj zadovoljstva
magične osobine
širom otvorenih očiju
nadahnuće špartam dolmom
spiritualna zaštita je kad
pogledom uplivavam u Tisu
koja se zlati kao cvet livade
kanališe mi običan
zastareo gnev
kurac – palac
prostakluk
isplivava
Otvoreno
pitam se
šta vam je ljudi?
ali me ne sluša nepodnošljiva narav
jedino ovde ne ispadam budala
meni je pomogla
Velika južna ravnica
nudi neslućene ciljeve
u trećem licu
pogled seže dalje
od vlastitog nosa
potpuno lišava
žudnje
nudi izgovor
Ljubomir Đukić: Anonimnost u tri de formi
Robert R. Bliss (1925-1981)
Ako znam da će danas i sutra biti
“bilo jednom davno”
uzalud tražim perspektivu…
Lupi šakom o sto,
nije loše za početak,
karte su pale
ispod stola,
biram jednu
za kraj ili dobar početak.
Izgubio sam hrpu priča
grad ostaje bez njih
na pešačkoj zoni
nije više sigurno
i klupa je slomljena
na poslednjoj stanici
blizu mega rode...
Molim te pridrži mi metaforu,
ako nije teško zgrabi i zapis
neke greške
nikada nećeš moći izbrisati;
Tvoje korisničko ime i šifru
niko sem tebe ne treba da zna!
Tajne su izbrisive!
A da li si znao da se živelo i bez kompjutera?
Kad si sam potraži pravu perspektivu;
ništa ne očekuj… ništa nije isključeno;
uključeno je besmisleno glupiranje
ostale novotarije nepotrebštine
ubacuju ti u retro kavez
uviđaš li ušminkani šta imaš i
šta si propustio…?
Parole, parole parole
na julskom suncu blede…
Svet je mali
ali dovoljno velik za sve!
Gde da se zavučem?
Ti mi kaži šta ti se desilo.
Banalne teme ujedaš očima.
Iz unutrašnjih pobuda
odstranjeno je osećajno
istraživanje odnosa.
Prepustio si se nekom
ko reguliše prava na razlike,
ugrožava dobrobit...
Oštre forme nisu očuvane,
opada ti volja
do stadijuma apatije
zadržao si šarrm,
tihost intime,
lepotu mladosti…
Ja sam ti neprestano u pamćenju
mislima zarobljen;
faktografska slika
da li je nataložena predstava prošlosti
ili misterija na zategnutom belom
platnu
u vanvremenskom
vanprostornom svetu
rađa čarolije
čeka na nas
našu projekciju….
Ljubomir Đukić: među subotičkim pacovima
Jared French (1905-1988)
The Rope 1954
Osetljive teme,
pričam sporije
izgubljene iluzije
grube funkcije misli i sećanja
naslage na umu i srcu
dopiru iz nepoznatog;
još samo tvoje reči dragi moj
i šarm zbog kojeg sam
voleo ovaj neurotični grad
drže me vezanog za kuruzanu
zvanu Subotica
elitni delovi grada smrada
pomešane arhitekture:
„Molim te hajdemo kući,
Do - ći - ćeš?
Vodiš me?
Vidi, prljava
bolnica
Subotica,
smeće,
grozno je,
svaki korak
bolan je,
Jel da...?
Pitam te,
ti mi reci ...“
Bez tračka milosti
navaljuju pacovčine
nadri psiho-terapeuti
po tavanicama policama podu
ima ih i u krevetu
džukački stižu do glave
isti su moderni i staromodni
lepi i olinjali
mladi ili stari
prljavi i našminkani
pacovi
pate od zaraze
podmukle
bolesti
mrski su
čak i
predmeti
impresivne
sitnice
koje me
podsećaju
koje mi znače...
Poštovani čitaoče,
NE SUDI..... NE ZNAS TUĐE ŽIVOTE !
http://www.youtube.com/watch?v=BsXBDnY_dII
Darko Rundek & Cargo Orkestar - Šejn
Ljubomir Đukić je nemoćan...
Jared French (1905-1988)
Mirror
N E M O Ć
čovek trebaš biti
kad ti šalju kletve
kad ti šalju blagoslove
i kad se desi najgore
ma jebeš sve
postao sam
zatvoren univerzum
ime mi je nepoznato
umro sam za M
sumrak
još mi nisu konstatovali
postojanje
duha
ali su mi ukonponovali
da postojim
da sam živ
spokoj donosi patnja
miran bol
dobro je zlo
dobro je
daj mi
ako postojiš
još koji
udarac
nikad nije dosta
tebi što stvaraš
i ubijaš
ljubav
veru
i nadu
zabavi se
kako treba...
Darko Rundek: Zvuk oluje
http://www.youtube.com/watch?v=-NA3Gc8XXqQ
Ljubomir Đukić: žrtve predrasuda
"Ljubav se ne trži" *
Dečak iz muzičke kutije
pročitana knjiga
obrt sreće kiša u maju suze u maju
nema više onog jorgovana
u prvomajskoj
kojeg smo noću krali
listovi sa Oljinog zategnutog platna
popucale su jednostavne linije i forme
onog dana kad smo ga prodali
u antikvarnici
za parče razotkrivenog ranjivog neba
i dva zalogaja krvlju natopljenog hleba
zračak optimizma za svega dva zalogaja
guši me i grcam krvav zalogaj sledim svoju
književnu stvarnost
snažnu impresiju dušice
iz onog kanjiškog prozora
slikarka Olja kojoj su tog leta
oteli jedinog sina
ti i ja
vođeni željom zbunjeni
nismo znali šta činimo
čistu igru slučaja
ali pratile su nas traume očaja
prošlost je jača od ljubavi
versko je jače od građanskog
inkvizitori su surovi
pišljivi bob i kobojagi
šalju hrišćanske kletve
teraju me što dalje od tebe
Ljubav je ispravna!
Oči su sve videle
a za kaznu ropstvo...
___________________
*
Darko Rundek - Ljubav se ne trži
Ljubav se ne trži niti ne kupuje
Ljubav se ne trži niti ne kupuje
Ko ljubiti ne zna
ko ljubiti ne zna
šej, nek se ne hapljuje
Ko ljubiti ne zna
ko ljubiti ne zna
šej, nek se ne hapljuje
Ako nam je ljubav iskrena i prava
Ako nam je ljubav istinska i prava
Z srca ju ne spere
Z srca ju ne spere
Šej, Mura niti Drava
Z srca ju ne spere
Z srca ju ne spere
Šej, Mura niti Drava
Ljubav ne raspari žbiri ni žandari
Ljubav ne raspari žbiri ni žandari
žbiri ni žandari
žbiri ni žandari
šej, niti poglavari
žbiri ni žandari
žbiri ni žandari
šej, niti poglavari
http://www.youtube.com/watch?v=CIR70lPJ98I&feature=related
Program - IDAHO week
Ljubomir Đukić proživljava krizu srednjih godina
Jared French (1905-1988)
Klupe su polovinom dana već popunjene
zaboravio sam šta sam hteo
ne treba se čuditi
ukratko možda ovo;
na razglednicama su jedva primetne promene
poređani su uvek isti likovi
lebde sa stabla lipe iste fontane
danas niko ne fali
nema novih čitulja
pored klošara koji nosi sve sa sobom
ima slobodnog mesta
ne obazirem se na nezaobilazne prolaznike
žilavost koju sam nekada pokazivao
protiv povezanih pogleda
odvela me je da se spustim
na nedopustivo nizak jednolični nivo
kad se očekivala privlačnost i simpatija
već u najmanju promenu ili slutnju
nizao odbojnost
pretrpan smećem ko će šta reći
bitno je u samoći
umor i dosadu poznavati u reč u pokret
misao.
Oprostite
nije slobodno
već dugo čekam nekog
mesto na klupi
je rezervisano
ljubak golobradi mladić
tumara gradom
kao da zna šta ga čeka
ostaje najduže
neprimetan
nevin dakle
razume se
u neponovljivom stanju
do fajronta
opustelog sveta
grabi
još malo
još nešto
Ljubomir Đukić doplovljava
Max Koch (1854-1925)
doplovljava u mesečinu
umoran pogled zvezdnog neba
akustičnost noći napipava zvuke
sovu na videlu
zaklon ćutke rađa Kosmos
kakvog još nisam video
odavno pripada drugom
nije reč o pogledu iz prikrajka
odnosno svojevrsnom voajerizmu
već smelim rastrzanim mislima
koje se mire u noći
drugim rečima zavode telo i duh
prirodne pojave vere ljubavi u fetišu
zaljubljiva je prevaziđena prolaznost
esencijalistička nagađanja
ne nalaze mesta ni smisla
suptilnije nastaju teme;
zašto malog noćnog leptira
privlači svetlost a živi u mraku
autentični anatemisan junak
sa ulogom i zadatkom
omamljivanja ritmom krila
anonimni autoritet
otrgnut od ostatka sveta
žigosan na svetlosti
svojstven Njemu
u čijim je rukama nastao
neizlečiv otrov želje
za zavodljivim beskrajnim putovanjem
nesavladivom razdaljinom...
Ljubomir Đukić: Dobrovoljno učestvujem u njegovim mislima
Max Koch (1854-1925)
Sunce je zarobljeno između dva nebodera
znaš ko prenosi poruku o projekciji
strah kontroliše rado bih priznao;
ne prihvatam nazadnu religiju propisanu formu
zapaža moj greh – egocentrizam
ja sam bez pripadanja
ne odlazim u hramove po političke stavove
kad dorastem biraću veru i boga
možda ću uspeti da uočim razliku
između slaviti ili verovati.
Ovih dana slavim glad
u čast preporoda neba i zemlje
identitet od davnina mi je Paganski
prošao sam ispod Duge
Proleće nije zagušeno zamračeno
patnjom i mržnjom
u pohlepi upireš prst podsmeh
Priroda je izložena preziru
ako brate tome su te učili…
nisi ni svestan
da Proleće nadjačava
tvoju tamu
novom energijom
idejama
slatko osveženje inspirisano
događajima vegetacije
bojama…