QUEER

Ljubomir Đukić: oživljena senka

Steven Clayton Corry

lako se izvlači iz svake situacije
jedino ne uspeva iz kreacije
uznemirujuće prelep nestašni dečak
potencijal za šokiranje
očigledno je zadržao dete u sebi
koje zavodnički gleda iz svog ugla
ukazuje da mirno ne ume ni da sedi
nudi vruć kontrast za jednu noć
nužna je originalnost
šta mu stomak govori odobri
omogućava da razjasni jednu stvar:
ko će koga
blagoslovenom mogućnošću
da nasmeje
u smislu stila koji nije kopija
ume da napravi najzabavniju
priču i karakter
izvor inspiracije
pogled sa njega
lako se ne skida
drži oči širom otvorene
iz njih se smeje
(sve u superlativu) najupadljivijim osmehom
bez snage da ga dodirnu
ljubavnici oklevaju
na ljubav im je pretučeno srce
boluju uhvaćeni na setu
koju stvara lepota novog identiteta
postaju zaštitnici
povišenog nadzora i sumnje
dolaze ka njemu usamljeni likovi
(usamljenost je rezultat životnog stila
uslov slobode)
zaslepljeni traže nevolju
senke su njegovog tela
obraća im se
uz vatru igre sa senkom
na zidu prstima
silueta vernog psa i plaščjivog zeca
dobija poštovanje za svoje veštine
“hvala što ste došli
kako mogu da vam pomognem…”
zakikota se razotkriveno đavolski
živi dokaz neodgonetljivog
dovoljno ljubaznog za jednog vragolana
on je zabavljač koji radi ono
u šta veruje
skandalizuje jeftinu zabavu
ipak je samo čovek
u lancu slaba karika
insistira da nije samo objekt
naizgled beznačajno trivijalan
kojem se dive…

Ljubomir Đukić: odmor u brodu od papira

labavo inspirisan plovi po moru depresije
uradi smelo pređi preko svega
kao preko jebene ulice
da doznam o čemu razmišljaš
osećaš a ne govoriš
uđi na jedno piće
samo polako ispričaj o čemu se radi
za voljenog si izopačen dečko
kakav si takav si
voli kad te se užasava
u prilog hapa piletinu
želi da se dopadne drugima
ne želi žbunje u stanu
trabunjanje vlažnog lepljivog
kakav je ovo svet
ceo svet je sjeban
ne ume da ga ispuni mogućim smislom
komparacija golicljivi poljubci
podmetanje požara
najcrnji trenutak je kad plane
ne diraj prozor
ništa ne pipaj samo se ugnjezdi i uživaj
oslobodi se ropstva monotonije
gubljenja vremena
na smislen način vrdaj
predahni u brodu od papira

Ljubomir Đukić: empatija...

 Maciej Kempinski

neko će reći da sam veoma lud
uputiće mi fraze frustrirane psovke
jer sam fasciniran onim što uglavnom nije na vidiku
bajkovitim mislima neobičnostima
najboljim pitanjima
sanjam moguće ishode utopije
vezuje me ljubav prema dobroti
utešna toplina prednjači
nije samo model za književnu praksu
način stvaranja
prevelik zanos obiljem mašte
zateknuto blago na čekanju
rekao je: „ne sklanjaj pogled sa mene
zadrži me za sebe
van stvarnosti ispunjene lažima“

upoznao sam ga dok je istraživao
sopstvenu fleksibilnost i strukturu
slični smo svojeglavi slabovidi
težimo spoju otkriću u čemu smo istovetni
imamo štapove za podbadanje
nisu za sebično kavganje
nego za šetnju oslonjenih na topli povetarac
jedan na umu ka drugom
mirnoća obuzetih zanosom prirode

pobegli iz hladne senke
sa mete lokalizma ispucalog trotoara uskih ulica
prihvatamo da nas ponovo tretiraju
kao najgoru decu
u želji da spoznamo sve čari detinjstva
dobrodošli nazad u bolji deo nas
prilike za zagubljene ludorije
brza zapažanja
na licu mesta razdražljivo navođenje
na savršen put do igre
ne primećujemo da smo goli
deca zaneta igrom su polubogovi
izvan lakrdije svakodnevnog postojanja
izvor vidljiv umu omiljen srcu
udahnuli jedan drugog u centar
energetski sadržaj užitak je u tome
to je sve što trebamo raditi
suština je gde ne postoje prepreke
rekonstrukcija autentičnosti
otkrivanje moći pojedinačnih
emocijonalnih stanja
nesebično u elementu izbliza
sve do refleksije prelamanja nepojmivog usijanja
dostignuća vrhunca krik iznutra
transformisan u senzualno prostranstvo
van domašaju potisnutog sitničavog ega

(...nije bitno šta želimo da postignemo već
šta želimo da propustimo...)

Ljubomir Đukić: "kome smeta smeće neka ga ukloni"

pronašao dom
prilagođen na beton cement ga isušuje
suvoća nije problem
pokušava da se inovira u baštensku biljku
zelenu povijušu
u delu vrta koji je namenjen
za lako puštanje korenja
krupnolistog prošaranog
teško je obuzdati
kad počne da se širi
spleo se sa ružom i malinom
ako se desi da se kalemi
u boju zlatnog sumraka
postaće otporan na veštačka vlakna
zaviruje u komšijsko dvorište
uklapa se na fasadu i drvenu ogradu
povrh toga nekako izgleda čudno
lepljiv samoživ skoro je stigao do vrha
voli plastične pravougaone stvari
u njegovoj blizini je
promašen kontejner
neuredni smo stvarno
to je u redu nered je
bez poricanja loša navika
zbog koje postajemo ljuti
verovatno okrivljujemo jedni druge
depresija refleksija usamljenost
horor humor udarac začaran vijori
govori o užasu kao da je zaista imao iskustva
dvorište je haos pakleni prizor
napred “zdravo” i nazad “zdravo”
sa gestikulacijom impresivno hlađenje
predsednik kućnog saveta:
“komšija ako imate bilo kakva pitanja
molim vas da pitate
unapred da vam kažem
kome smeta smeće neka ga počisti
isto važi i za ovu đavolju biljku”
ja: “đavolju biljku zadržimo u životu
ona je iz eterične ravni postojanja
u isto vreme je i tu i tamo…”
on: “možda bi mogao lako
da je prebaciš preko ramena”
oklevam umesto dodira
koža odbija bršljan alergijom...

Ljubomir Đukić: uklanjanje činjenica

  David Wojnarowicz  (1954 – 1992)

dani besmisleni
nije srećan dok čeka
pogled u daljinu što je blizu
u potrazi viče na nebo
kao napušteno siroče
oblaci su se uvukli u tamu
moli za treptaj sunca
ako postoji ruptura neba
neka mu vrati slobodu
duboke rane sporo se leče
održavaju ga u samoći
jedan od mnogih
pošao je naopako
kratak život ide dalje
nesigurno prelistava ilustrovan dnevnik
prezire ono što mu je najpotrebnije
za njega nema milosti
siromašni lučki radnik skuplja grane
natopljene kao da su od kartona
otpad privučen obali skrnavi emocije
talasi lome natrulu barku
hronometar tone
reka donosi utopljenika
pripremljen za dugo putovanje
izvučen je na obalu
zašto nije želeo dalje da živi
rastojanje ispunjava nebo i reku
čeka ga sokak polje groblje
potopljeni snovi
realnost je smrt
pokazuje grobnicu u krevetu
pokriven zemljom poravnato lice
ne pominje suze
saoseća nepoznato bratstvo
dolazi u tajnosti
ruže na srcu kiša kuca
vetar kovitla mrtve duše
više ne mora da brine
da li ta prednost nešto znači...

Ljubomir Đukić: prva ljubav

 
Steven Clayton Corry: Love Might Keep Us Together

 …sumrak fikcije sve dok nije stigao dokaz
o povezivanju u divljem toplom odnosu
od strane seksualnog predatora
počev od saplitanja
na prva seksualna iskustava
kad dva dečaka prelaze u muškost…

u redu je da se zaljubi u svog najboljeg prijatelja
takva su valjda iskustva očekivana
u jednodimenzionalnim pričama
o nesigurnoj nepromišljenoj prvoj ljubavi
ista priča je ispričana nekoliko puta
tražeći bolje rešenje bez detalja
ovo je samo podsećanje na njih
ljubav kao i sve u svemiru ne može biti uništeno
ali tokom vremena može da se promeni
na osnovu ličnog karaktera autor verodostojne priče
otkrio je svoja osećanja
pretrpeo je strah na konfuznom putu
kroz emocije
korake koje mora da preduzme
šokantni su srceparajući
puna skala emocija
požude bez kontrole dva dečka
otkrivaju šta osećaju
jedan za drugog
ne znam odakle da počnem priču
nisam siguran da je trebam zapisati
dve srodne mlade duše
morale su da iskuse sve teskobe i tuge
da bi došli do zadovoljstva
ne postoji drugi lakši način
da bi došli do sreće
kao što ne postoji drugi način
da to objasnim
za mnoge ljude prva ljubav je najupečatljivija
nalaze iskustvo u prvoj atrakciji
imaju tendenciju za neke druge buduće odnose
ovo svakako važi i za njih dvojicu bezimenih dečaka
tajnu koju su podelili sa mnom
talentovani ljubazni puni ljubavi
zaprepastio sam se nad njihovom
dubokom snagom karaktera
nastoje da žive život po svojim uslovima
u stanju su da se približe jedan drugom
podstičući se da razmotre
svoje seksualne sklonosti
pred trećim licem
njihova snaga slobode i težnje
remeti moje rasuđivanje…

korak do prvog poljubca
koji je trajao dovoljno dugo da bi poželeo više
u naletu emocija napetosti
iskusili nevinu netaknutu ljubav
zbog osećaja moralnosti
straha da će biti izopšteni
vlastiti osećaj žele da dovedu do propasti
teško je prihvatiti saznanje da si drugačiji od drugih
strah od mržnje odbacivanja nakon poljubca
(jer onog koga poljubi lako može da se okrene protiv njega)
u uzrastu kad se pomisao na intimu svodi na poljubac
u borbi da se pomiri sa osećajem identiteta
i seksualnosti
dostupne scene seksa ubrzavaju želju
ispitivanje skrivenog
na tragu da potvrde svoja osećanja
u dirljivoj priči o odrastanju
prijateljstvu koje se menja
najdragocenija posvećenost
delotvornom druženju…

odbijajući predstave stida srama osude zabrane
kroz odrastanje
u veoma konzervativnom okruženju
gradiću gde se očekuje realnost
u gradiću od kojeg sam umoran
staromodan život nameće nepokolebljivost
znatiželjni netrpeljivi ljudi vredni u potragi
malo muke se isplati
nestrpljivo žele da doznaju
(ne bi trebalo da bude iznenađenja
sve je već odavno viđeno)
pate od nezajažljive potrebe da tajne
izađu na videlo
u interesu potpunog otkrivanja
postane široko dostupno
učini im život zanimljivijim
kako bi lako preoblikovali stvarnost
obeležili onog ko se drznuo da im prekrši pravila
otežali mu život
u zajednici sa hrišćanskim normama
gde se homoseksualnost doživljava kao grozota
dovoljan je samo jedan pogrešan korak
da bi tajna autsajdera postala
mračna uznemirujuća zastrašujuća stvarnost…

Ljubomir Đukić: starež lako plane

Karol Michalec

studio work
mask - object - transformation

 

 

maštoviti poetski zapisi su uništeni
hiper objektivizacijom osećanja su zarobljena
strogo smeštena u obrazac zajedničke
socijalne političke seksualne itd zabrinutosti
u brutalno savremenom smislu
tačni su proračuni konstrukcijom zamišljaju krizu
“iskonsko saznanje je naivno”
- saopštavaju vođena tela koja govore

unakaženi su sposobni da privuku pažnju javnosti
pozivaju na milost boga a čine nemilost
prodornost deformacijama
zbog megalomanskog preterivanja
spisak ambicija olakšanje pred publikom
odanost revnost publike & saučesnika
svi su pozvani na zabavu
umesto objašnjenja registrovane su tenzije
usred previranja među rivalima za konzumaciju tela
pogledaj pažljivo i uživi se u jednu od ponuđenih uloga
pretvaraju se pred saučesnicima da se vole i jebu

gurnut u kontekst prekomerne proizvodnje & potrošnje
imam problem sa projektivanom imaginacijom
u oblastima vezanim za određenu zajednicu
(ako postojim) prihvatam da sam proizvođač samog sebe
sagorevanje u eri ubrzanja sa previše tehničkih detalja
dok se ne stigne do prelomne tačke
za malobrojne koji stignu do nje osigurano je
izbegavanje sporova napetost konfliktne situacije

ne tvdim da sam u pravu nemam pojma
mislim da nisam u pravu
jednosmeran sam u posedu ličnih strahova
samo jednoj osobi ukazujem na sebe
izražava nadu u poetskoj liniji invencije

nezainteresovan za sistematska objašnjenja
rasprave sporazume zataškavanja
sve se svodi na nezgodan savremen način
nemogućnost komunikacije
ne želim da slušam savete
o rasčišćavanju stareži
izbegavam varnice
upotrebom reči u pokušaju afirmacije života
starež lako plane

Ljubomir Đukić: misao slika

Pascal Roy: Echomen
www.pascalroy.com

(zapis bez montaže i epiteta)

slika od misli
doživljaj prijatnosti
materija olakšanja strujanja topline
zadovoljstvo lako dolazi prožima
u trenutnom kretanju
kao neki beskonačani fraktal
utiskiva se lagano u dubinu
bezobličnog postojanja

možda da bi izbegao prekomerno
uzdizanje ega
zaborav je lak
tumačim ono čega se prisetim
prihvatajući stanje
kontemplativni monolog
koje pokreće dobar osećaj

sve što počnem nerado završim
nedosanjanu zagonetnu kreaciju
ostavljam za posle
nadam se da postoji dovoljno vremena
treba malo više truda
za postizanje cilja
nije dovoljno jednostavno biti
voleti ga u mislima
nikad ga nisam pitao
odakle dolazi
rasplakan
moguće da je
otelotvorenje
onog kojeg lepšam
nisu stigli da ga pokvare
mislio je na slobodu
a glumio u pogrešnoj predstavi
prerano pobegao...

nevažno je ono
što je za mene važno
nespreman za određene
ograničavajuće situacije
neminovno i dalje postojim
u negativnom smislu
nikada neću postati
vešt sjajan
u bilo čemu
možda se radujem potpunom neuspehu
gubitku kontakta sa stvarnošću

(sleduje me otpornost
i bezbroj razloga zbog kojih
mi se ne treba obraćati...)

Ljubomir Đukić: sledeća stanica kanjiža

na stanici u subotici duša sanja sitnice
pozivaju se pospani putnici
ulaze u voz zauzimaju mesta
popeo se i uhvaćen tajni pogled
u ovoj situaciji sve deluje pojednostavljeno
sa crnim očima gleda belo sa dva kofera
mig oka pomaže da bi krenulo veselo
najveće čudo dana
iz pristojnosti izbegnut pogled
on će via horgoš route szeged
u horgošu preseda
odlazi zauvek a radije bi ostao kod kuće
izostao je ispraćaj
a ja ću samo do stare kanjiže
signalni zvižduk za polazak
zauzmite udoban položaj
čuvajte se neoprezni voz polazi
nemi prvi vagon kartu molim!
voz klizi do prigradskog naselja
po običaju stižu blatnjave cipele
torokanje zaviruje
skitnica bira mesto istražuje lica

bili smo tromi pospani prijalo je
dok glasni nisu popunili kupe
šta nam vredi upoznavanje kad je ubrzo rastajanje
on će do hajdukova ne slušam ga i ne gledam
pristojan sam stranac
ako mi ne zameri slušaću bartoka
za moju dušu prošli smo ogromni crni oblak
opterećeno nebo kod palića
čudne misli o kiši naviru sa telegrafske žice
prazne plastične flaše na mladim stablima
u bačkim vinogradima pružam ruku starici
za korpom jabuka obogaćenih rumenilom
reče starost nalazi lak plen…
napušteni salaši se približavaju
zatim jedva primetno selo ulica
oživljavaju udaljavaju nestaju
još jedno mesto je upražnjeno
tražim vetrušku ili ritskog orla
nisu skriveni u daljini iza živice ili trske
u voćnjaku na granama
blizu hranilice za zečeve i srne
preko livade padam u dremež
pašnjak sad je svetlucav sav u bari
s leve strane je breg osmatračnica
odsutan sam isključen
propustio sam da vidim a znam
hladan vetar poljem brije oko tečne lenije
atar između horgoša i martonoša niži je
najpre nežno trese a zatim
naklon zveketavi opterećenje starih šina
dugo traje grozničavo zaglušujuće škripanje
lete varnice
grmljavina gvožđurije kao zemljotres
budan sam iz zahvalnosti čeliku
uvek kasni
naklon klimanje glavom uz mali osmeh
žamor nestaje dalje putujem sam
s leve strane je tisa red trske pa stari nasip
s obe strane ribnjaci i kanali
još jedan zapamćen prizor
povratak gledan iz voza
koji seče rub varoši
putovanje privedeno kraju
prenosi se pogledom dođi ružo...
u očima gustom oblaku
plodan čardaš
u osmeh onih što žive iza varoši
mašu svakog dana ispred kuće ispraćaju
svetlucavu konzervu
oglašava se putujući cirkus
kočnice ako pođe
naopako grčevito
nastavljaju svoje snove
prođe tako ceo dan
kao da nema kraja putovanju
zadnja stanica bez čekaonice nužnika i birtije
za one koji bi odmah da se vrate
u blizini je kiosk sa pecivom
 

Ljubomir Đukić: prestrašen čeznutljivac

Steve Walker (1961-2012)

http://www.stevewalkerartist.com/

bio sam iznenađen saznanjem da je Reinaldo Arenas
počinio samoubistvo
a ceo život se borio da ostane živ
sve dok telo nije otrovalo slabašnu dušu zapremine 21 gram
povuklo nadole otpornost na okolnosti trivijalne poznate stvari
vraćajući mu se u mislima čitajući njegova dela
zaboravio sam da sanjam par udobnih cipela za jesen i zimu
pod prismotrom samoće koja navraća u večernjim satima
na početku uglavnom vikendom a kasnije svako veče
zadovoljstvo povlači za sobom katastrofu ponuđen ništavilom
kad razotkrije zablude šta ostaje šta je to danas doista važno
sve je na dohvat ruke bez napora u masu se uliva
brzo površno stresno stvara utisak da je ceo svet tvoj
živeti u nadi da je sve što poželiš moguće
izboriti se za svoje mesto pod maglom i dimom…

prošetao nestašnog magarca utemeljenim žarištem nagužene stvarnosti
traumatizacija balkanizacija okupljenih zavisnika
slabići imaju jaču polovinu a ružni lepšu
razbuktavanje gorućih pitanja
gonjen svojom strašću luta po gradovima
traga za prihvatljivim telom
nalazi ih očas posla ako mu je do toga
iz daleka u sećanju okružen mislima često menja raspoloženje
opterećen noćnim morama

bio sam zbunjen agnostik prestrašen čeznutljivac
od pomisli na nepostojanje
cveće i sveće darujem znakovima poraza
glasinama prinosim žrtvu
i dalje pokušavam da stanem u odbranu
posećujem odbačene zaboravljene zanemarene
u znak podrške
obeležja njihova vidljiva su kad pokrijem oči
doživljavam inkorporiranje njihovog duha
pokušam da meditiram ali ubrzo zaspim
pod utiskom mrtvila prave atmosfere
izjednačim spoljnu i unutrašnju prazninu
više ništa nije važno jer ono što želim
uskraćeno mi je čak i pogledom