Pascal Roy: Echomen
www.pascalroy.com
(zapis bez montaže i epiteta)
slika od misli
doživljaj prijatnosti
materija olakšanja strujanja topline
zadovoljstvo lako dolazi prožima
u trenutnom kretanju
kao neki beskonačani fraktal
utiskiva se lagano u dubinu
bezobličnog postojanja
možda da bi izbegao prekomerno
uzdizanje ega
zaborav je lak
tumačim ono čega se prisetim
prihvatajući stanje
kontemplativni monolog
koje pokreće dobar osećaj
sve što počnem nerado završim
nedosanjanu zagonetnu kreaciju
ostavljam za posle
nadam se da postoji dovoljno vremena
treba malo više truda
za postizanje cilja
nije dovoljno jednostavno biti
voleti ga u mislima
nikad ga nisam pitao
odakle dolazi
rasplakan
moguće da je
otelotvorenje
onog kojeg lepšam
nisu stigli da ga pokvare
mislio je na slobodu
a glumio u pogrešnoj predstavi
prerano pobegao...
nevažno je ono
što je za mene važno
nespreman za određene
ograničavajuće situacije
neminovno i dalje postojim
u negativnom smislu
nikada neću postati
vešt sjajan
u bilo čemu
možda se radujem potpunom neuspehu
gubitku kontakta sa stvarnošću
(sleduje me otpornost
i bezbroj razloga zbog kojih
mi se ne treba obraćati...)
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/22/2013
Edit
na stanici u subotici duša sanja sitnice
pozivaju se pospani putnici
ulaze u voz zauzimaju mesta
popeo se i uhvaćen tajni pogled
u ovoj situaciji sve deluje pojednostavljeno
sa crnim očima gleda belo sa dva kofera
mig oka pomaže da bi krenulo veselo
najveće čudo dana
iz pristojnosti izbegnut pogled
on će via horgoš route szeged
u horgošu preseda
odlazi zauvek a radije bi ostao kod kuće
izostao je ispraćaj
a ja ću samo do stare kanjiže
signalni zvižduk za polazak
zauzmite udoban položaj
čuvajte se neoprezni voz polazi
nemi prvi vagon kartu molim!
voz klizi do prigradskog naselja
po običaju stižu blatnjave cipele
torokanje zaviruje
skitnica bira mesto istražuje lica
bili smo tromi pospani prijalo je
dok glasni nisu popunili kupe
šta nam vredi upoznavanje kad je ubrzo rastajanje
on će do hajdukova ne slušam ga i ne gledam
pristojan sam stranac
ako mi ne zameri slušaću bartoka
za moju dušu prošli smo ogromni crni oblak
opterećeno nebo kod palića
čudne misli o kiši naviru sa telegrafske žice
prazne plastične flaše na mladim stablima
u bačkim vinogradima pružam ruku starici
za korpom jabuka obogaćenih rumenilom
reče starost nalazi lak plen…
napušteni salaši se približavaju
zatim jedva primetno selo ulica
oživljavaju udaljavaju nestaju
još jedno mesto je upražnjeno
tražim vetrušku ili ritskog orla
nisu skriveni u daljini iza živice ili trske
u voćnjaku na granama
blizu hranilice za zečeve i srne
preko livade padam u dremež
pašnjak sad je svetlucav sav u bari
s leve strane je breg osmatračnica
odsutan sam isključen
propustio sam da vidim a znam
hladan vetar poljem brije oko tečne lenije
atar između horgoša i martonoša niži je
najpre nežno trese a zatim
naklon zveketavi opterećenje starih šina
dugo traje grozničavo zaglušujuće škripanje
lete varnice
grmljavina gvožđurije kao zemljotres
budan sam iz zahvalnosti čeliku
uvek kasni
naklon klimanje glavom uz mali osmeh
žamor nestaje dalje putujem sam
s leve strane je tisa red trske pa stari nasip
s obe strane ribnjaci i kanali
još jedan zapamćen prizor
povratak gledan iz voza
koji seče rub varoši
putovanje privedeno kraju
prenosi se pogledom dođi ružo...
u očima gustom oblaku
plodan čardaš
u osmeh onih što žive iza varoši
mašu svakog dana ispred kuće ispraćaju
svetlucavu konzervu
oglašava se putujući cirkus
kočnice ako pođe
naopako grčevito
nastavljaju svoje snove
prođe tako ceo dan
kao da nema kraja putovanju
zadnja stanica bez čekaonice nužnika i birtije
za one koji bi odmah da se vrate
u blizini je kiosk sa pecivom
Posted to sinkretistička queer subkultura
02/21/2013
Edit
Steve Walker (1961-2012)
http://www.stevewalkerartist.com/
bio sam iznenađen saznanjem da je Reinaldo Arenas
počinio samoubistvo
a ceo život se borio da ostane živ
sve dok telo nije otrovalo slabašnu dušu zapremine 21 gram
povuklo nadole otpornost na okolnosti trivijalne poznate stvari
vraćajući mu se u mislima čitajući njegova dela
zaboravio sam da sanjam par udobnih cipela za jesen i zimu
pod prismotrom samoće koja navraća u večernjim satima
na početku uglavnom vikendom a kasnije svako veče
zadovoljstvo povlači za sobom katastrofu ponuđen ništavilom
kad razotkrije zablude šta ostaje šta je to danas doista važno
sve je na dohvat ruke bez napora u masu se uliva
brzo površno stresno stvara utisak da je ceo svet tvoj
živeti u nadi da je sve što poželiš moguće
izboriti se za svoje mesto pod maglom i dimom…
prošetao nestašnog magarca utemeljenim žarištem nagužene stvarnosti
traumatizacija balkanizacija okupljenih zavisnika
slabići imaju jaču polovinu a ružni lepšu
razbuktavanje gorućih pitanja
gonjen svojom strašću luta po gradovima
traga za prihvatljivim telom
nalazi ih očas posla ako mu je do toga
iz daleka u sećanju okružen mislima često menja raspoloženje
opterećen noćnim morama
bio sam zbunjen agnostik prestrašen čeznutljivac
od pomisli na nepostojanje
cveće i sveće darujem znakovima poraza
glasinama prinosim žrtvu
i dalje pokušavam da stanem u odbranu
posećujem odbačene zaboravljene zanemarene
u znak podrške
obeležja njihova vidljiva su kad pokrijem oči
doživljavam inkorporiranje njihovog duha
pokušam da meditiram ali ubrzo zaspim
pod utiskom mrtvila prave atmosfere
izjednačim spoljnu i unutrašnju prazninu
više ništa nije važno jer ono što želim
uskraćeno mi je čak i pogledom
Posted to sinkretistička queer subkultura
11/27/2012
Edit
Keith Vaughan 1912-1977
… I opet vidim: nisam dijete tmine -
već atom modra raspjevala dana…
Ivan Goran Kovačić
na grobu prijatelja
brižno sam odgajio hrizanteme i prkos
procvat tuge i iskušenja (iskupljenja)
omiljeno cveće jednostavnost i iskrenost
u mislima provodim sate uklanjam paučinu
da sam žicu zasadio procvetala bi
uz crni granit od neporoznog prijateljstva
koje smo definisali urezali u posmrtne maske
stičem osećaj razjašnjenja straha
i sticanja smelosti da besramno zurim
u zao glas koji o nama curi
(uvek razgovaramo o poeziji
razgovaramo drugim rečima
o svemu što volimo i želimo
naše tajne su sad u snu
on je gospodar sna
koji očekuje izveštaj
o mom individualnom postojanju
i trajnom prijateljstvu
jer on je zapravo deo mene)
u nivou očiju ljudi koji odaju poštu dušama umrlih
dopire poezija Ivana Gorana Kovačića
ponižen pevam:
Moj grob, More lana, Smirenje…
Posted to sinkretistička queer subkultura
05/30/2012
Edit
Pierre et Gilles
http://en.wikipedia.org/wiki/Pierre_et_Gilles
meni je moja istina dovoljna
drugačije postojanje
neprikosnoveni queer
neograničena sloboda iza sveta
tematski okvir najneposrednijih doživljaja
stvorenog umeća pokretač nije znan
jedino u transu postoji pruža i povezuje odgovore
nema mi druge nego da priznam iskustvo
stvoreno i upijeno kristalnom požudom
neobične su tajnovito privlačne pustolovine
ako zanemarimo nevažne stvari
pronaćićemo novi prostor za nas
naš svet dočarava priroda
poseduje sve što nam je potrebno
priroda nas krije u njoj upravljamo sobom
mi smo skrivene prirodne pojave
za riznicu zadovoljstva
znamo rešenje skinuti do pojasa
konkretan doživljaj
izvini ali volim da ga sladim
emotivnim reakcijama
tumačem sudbine
u prirodi stvari je prostor slike u kojoj smo
dajući i uzvraćajući međusobno uravnoteženi
neprestano upućeni na ličnu prirodu
za zajedničko delo maksimalno oprdeljeni
sa nezadrživim porivima da sačuvamo osećanje
rasvetljavanje samouverene strasne
i ranjive crte koje se prodorno privlače
povlače zatvarajući krug u kojem maštamo
omiljeni detalji su u izolovanom mestu slobode
da šmugnemo potreba nam je
naći se na pravom mestu
gde nas pogled povuče vodi nas
u zajedničko prostranstvo
mami u čudnovatu apstrakciju
da bi u odrešenom stanju bili zaslepljeni
u najboljem ludilu
zadovoljenom fantazijom hipnotisani
projekcija proširuje vidike
(lepo je kao skaska o čarobnoj šumi)
koprcamo se klonuli pred suncem
priljubljeni povučeni u tajne
golišavu nežnost požude
na maloj čistini deo slike u visokoj travi
sred šume u senci vrba i topola
svetlucava srma po telu naiskap
to je već neorealizam
kad bistar i strastven stvaraju sliku
obnaženi sa sunčevim zracima
na licu ramenima između prepona
unoseći se čitavim bićem u drugog
otkrivanje i spoznaja magije
vlažnom strelom lupkanje po kožnom bubnju
on šampu nešto nerazumljivo i strasno poljubi
do sada kao da je skriven bio
na gornjoj polici za knjige
upravo je između naših nagih tela
lepo oblikovan sa ponosnim rumenilom na vrhu
značilo je da je upravo
u očekivanju jednog od mojih specijaliteta
koje deluje kao san o nepostojećem
nadmašuje sve dosadašnje intenzivne
intimne doživljaje ostavlja utisak
u produženom orgazmičkom transu
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/28/2012
Edit
Keith Vaughan (1912 - 1974)
izdvojen u početku sam sa sobom
stvara unutrašnji svet teško se otvara spoljašnjem
rastvoreno biće mili iz tame
fizička pojava ličnosti stvara se kroz tunel traume
transeksualni tinejdžer ima bliži odnos sa majkom
majka je htela ćerkicu
od nje prihvata poklone
krpice šminke ženske pokrete
o sebi razmišlja kao o ženi
otac je prek čovek
u njegovom životu prisutan je samo kad ga pijan zlostavlja
uznemirava ga i ruga mu se prašnjava ulica
versko preobraćanje i reperativnu terapiju predlažu
prašnjava ulica veruje u prozor providnu kapiju i ograde
ključaonica je njihovo značenje za tradicionalne monolge
mogućnost bilo kakve novije spoznaje odlaže se za kasnije
da li kulturna epoha uspešno olakšava
ili stvara sve veće probleme
brz tempo života približava čak i ekspanzija estetske hirurgije
ne želi seksualnost da skriva
nije mu želja da se neuspešno uklopi
među mrzitelje i zlostavljače
provokacije nemaju nekadašnje značenje
uostalom ovo nije kapric mašta konstruiše telo
na telo deluje senzacijom
za početak želi ženske grudi
sa tvrdim velikim bradavicama
pogled na istinu je suviše gorak
bolno je kazivanje duše
plaši se vršnjačkog okrutnog pritiska
plaši se da će mu se dogoditi zlo
izložen seksualnim nadražajima
na moment mu se čini kao da unakazuje misli i telo
bori se sa mislima traži pozitivni osećaj
konačnu odluku
dok je u pitanju igra stvara nevine izazove
prerušavanjem traži mogućnost identifikacije
promenjiv na putu ka drugom polu
zadesiće ga neočekivan napor
traži teško pristupačan dobro skriven zaklon
saveznika u želji da mu olakša namršten unutrašnji romor
želi da bude sebi lep/a da se sve želje obistine
potreban mu je dečko snova
koji bi ga uzeo pod svoje okrilje
u pokušaju prevencije maksimalne diskrecije
dečko sa kojim se dopisuje
predočava mu kako se oseća
otkriva želje i namere
u želji da stekne prijatelja
upoznaju se ubrzo i zbiliže
on postaje znamenje njegovog bitisanja
prvo seksualno iskustvo znak odanosti
najdublje osećanje gradi privlačnost
zadovoljni uzdah čiste detinje duše
kojoj je interesantno
da upravlja polnim odnosom
usmeren ka viziji novog tela
u želji da govori izgledom
…
u oskudici sam ženskih delova tela
ispadam nekako gej a u stvari sam emo androgin
sebe doživljavam tako… veoma androgeno
imam specifičan stil i način života
pre bih se identifikovala kao devojčica
nego kao pripadnik muškog društva
ključ je u crtama lica u kojima nema
traga muškosti
kao ni u mojoj odeći šminki i kosi
trebaju mi ženski hormoni
želim da mi glas u potpunosti
bude ženski
želim da naučim kako da proširim svoje vidike
proširim svoje stavove o životu
razumem sebe prihvatam svoje postojanje
i da… imate li bilo kakvu toplu čokoladu… <3
Posted to sinkretistička queer subkultura
03/06/2012
Edit
Paul
Cadmus (1904 - 1999)
korisatim ga kao umetnički medij
izabranik srca (falusa)
zaviruje pod pokrivač
zaljubljuje se na prvi pogled
zaljubljuje se u prvi pogled
hoću-da-te-skinem-pogledom
dodirnuti se usnama…
trese se od pomisli
siguran sam da bih mu dobro stajao
previše dobro da bi bilo istinito
šta ga zaista fascinira
slike foto kolaži video radovi
sećam se ogromne torbe
i kutije sa slikarskim bojama
špakle tvrde oštrice
(njegovih omiljenih stvari)
bilo je to sasvim fantastično
čudo koje me i danas proganja
uklanja prašinu sa sećanja
(na tu ogromnu torbu od kože
naišao sam kod jednog kolekcionara
koji odnosi tajne sa sobom pada u san
stvari jednog dana stignu na smetliše
isto je i sa osećanjima)
zakrčen starudijama budoar uspomena
sjajni atelje ključno sastajalište
tu je živeo i radio prisutan
šapat ljubavi usredseđen lak pokret
u slojevima boja nanet na platno
(skica se iskrada
živi prozori vidno polje
ostalo je isto...)
svaki pokret nipodaštava današnju digatalnu umetnost
slike su mu otvorene za mnoge interpretacije
dovoljan je pogled na njegov rad
uživati na bilo kom nivou
fragmentacije stvarnosti
boja sunca umiruje hladnoću
prihvaćena želja
pretraživanja po muzejima i galerijama
nigde traga slike izvedene iz intimnog
okruženja...
[sreća je da smo još uvek samo
znatiželjni dečaci...]
istakao je milost predmeta
interesovanja (zavaravanja)
poetski spokojan zatvorenih očiju
predaje se maštanju uklanja brigu
vanvremenski rečeno traje
kreće se od motiva erotike živog izraza
snage protesta individualnosti
studija intime koren umetnosti
opstaje element čovečnosti
treba istražiti uticaj
radi zanimljivih realnih osoba
zašto im je bez podsticaja digitalno doba
(ljudi više nisu isti
nose nevidljivi teret ugrađen
brzinom i dinamikom bez iskustva života...)
mogu se prihvatiti novi načini istraživanja
uraditi sve osim jedne stvari
priznati poraz starog
nadrealizma nesputane slobode
u novom kodiranom svetu
Posted to sinkretistička queer subkultura
02/12/2012
Edit
Christian Schad (1894–1982)
“O svemu je govorio, bio je u stanju
da kaže sve,
pa i najmučnije,sve se moglo reći,
sve pokazati, o svemu pričati.”
(H. Hese, Sidarta)
Neki moj
sagovornik napominje da zadnjih godina potenciram gej literaturu, da su
vidni dokazi da stvaram samo u tom pravcu. Eksplicitno međutim ne fokusiram se
isključivo na gej odnos a pogotovo ne na sam seksualni čin. Lako je objasniti
da mi je interesovanje usmereno na psihosocijalne teme seksualnih manjina i da
mi nije cilj da poturam mušku golotinju; svučem dva muškarca i voajerišem nad
figurama u polnom zanosu. (Nago telo ukoliko nema duha za mene je obična
neprivlačna pozadina, paravan...) Taj čin mi je bio zanimljiv pre dve decenije
dok sam u predratnim brojevima magazina Erotika M (izlazio u Zagrebu)
objavljivao istinite priče. Značajniji su mi biografski detalji likova i
kako na njih utiče to što su gejevi ili biseksualci... Omiljena tema među gej
umetnicima jeste sam seksualni čin, objektivnost otvorene seksualnosti, dok je
meni taj čin sveden u čitavu radnju dešavanja i uzroka od kojih zavisi odnos.
Nemam puritanski stav prema eksplicitno seksualnom sadržaju u literaturi ali mi
je strana pornografija po svim standardima ne prevladava ni u mojim mislima a
samim tim ni u delu koje stvaram. Ne dajem dovoljnu pažnju detaljima i zapletu,
fantazijama o muškarcima, ne bežim od toga ali mi nije blisko pogotovo ne u
nekom sladunjavom maniru. Pitanje je
da li će moje gej literarne fikcije preživeti gusto kodirane socijalne interakcije.
Preveliko uzbuđenje otežava ispravan
stav, otežava sagledavanje značajnih činjenica – takvo stanje teško je za
objasniti rečima. Pokušavam da pi[em o onome o čemu se nikad ne govori, ono što
se govori bez reči, kao i one stvari koje ne kažemo jedni drugima čak i kada
koristimo reči. Beležim uticaj na osećanja u odnosu sa svetom na nekom dubokom
fundamentalnom nivou što stvara problem. Recimo ukoliko takvo stanje želim
iskreno da podelim sa voljenom osobom, otežava situacija spoznaja da voljenu osobu
želim zaštititi od razgovora koji bi je povredio. Otvara se pitanja unutar
odnosa dva geja postroji li potpuno prihvatanje ili ne. Postoji i problem druge
prirode a to je želja da tajnu o intimi podelimo sa prijateljima upoznamo ih sa
seksualnim opredeljenjem, da li će doći do prihvatanja ili osude... Tajna sama
po sebi neprozirna, nepoznata - budi znatiželju. Većina se odlučuje na ćutanje
o toj temi da bi izbegli podrugljive reakcije. (Nikada nisam tražio da obezbedim
pokriće da sakrijem svoj identitet s tim se nisam ni hvalio niti isticao.)
Umesto da se bolje uklopi u
situaciju zadobije potpuno poverenje partnera osoba se oseća slomljeno. Taj
osećaj ga prati tokom čitavog života. To je tihi glas u glavi koji ga podseća
da je drugačiji. Poverenju dajem svoj glas, u želji da se izborimo da verujemo
jedan drugom. Iskrenost može biti prilično zastrašujuća. Da li vredi reći
istinu? Osoba krajnje zbunjena o svom seksualnom identitetu, a samim tim čest
je slučaj labilnih osobina pojedinca koje uočavam i o kojima pišem. Jedna od
mojih tema je pitanje na koji tražim odgovor; šta je sve spreman da gej učini
da bi izbegao da ga nazivaju pogrdnim imenima.
Zanimljiva mi je i spoznaja da moje
buduće knjige se neće čitati u javnosti već isključivo u tajnosti, dakle neće
se čitati u javnom prevozu ili na plažama roman “Nije teško biti gej”, biće potrebno
hrabrosti pri kupovini, neće se pozajmljivati iz biblioteke
bez obzira što pišem za one koji shvataju da je život više nego biti gej ili
strejt.
Razmatrajući literarnu posvećenost
interesantno je napomenuti da zbog mnogo boljeg iskustva nego ranije bliža mi
je poetika osetljivog tretmana pitanja seksualnog identiteta.
Ranije gotovo da nisam imao
mogućnosti za objektivizaciju sopstvene intime. Tragajući o interesantnoj
muškoj lepoti viđenu kroz estetsku pažnju namerno sam odabrao teme koje često
bude zastrašujući osećaj nelagode. Pokušavam da otkrijem unutrašnji svet
moderne muške psihe, bliskosti i suprotnosti sa prirodom.
Pri stvaranju korespondiram sa
likovnom umetnošću i muzikom u poslednje vreme inkorporiran sam sa delima Jared
French, Duncan Grant, Ludwig von Hofmann, Ferenczy Károly, Simeon Solomon,
Robert Mapplethorpe, Baron Wilhelm von Gloeden, Vincenzo Galdi, Max Koch,
Christian Schad …
Moj rad promoviše individualizam
kroz popularni medij kakav je internet i ako težim štampanim izdanjima ali za
tu ideju ne vlada interesovanja izdavača (zbog dobro poznatih razloga straha i
nelagode).
* * *
Povod za pisanje daje mi i osećaj
zasnovan u odnosu sa najbližima, njihova reakcija na moj odnos prema
intelektualnoj i umetničkoj slobodi. (Uglavnom psuju mi sudbinu i viču na
boga.) Zavirujem i u interesantnu riznicu kontroverzne umetnosti homoerotike.
Pišem o tajnoj ljubavi koja opstaje usred jake socijalne zabrane. Suočavam se
sa onim što me često proganja što mi je privlačno, mistično, lepo, bolne tajne
suptilnosti su inspirativne a za većinu je to pogrešno, odvratno, skandalozno i
provokativno…
* * *
Najinteresantniji lep osećaj mi
stvara pomisao na dragu osobu, sadržajan interesantan kontrast, proslava muške
lepote prisutno zaglavljene u memoriji odvraća od misli i ideje o društvenim,
kulturnim i političkim identitetima i sam komentar na gej život bez
perspektive. Odlutam u interesantne veoma izražene slike nerazdvojnog
ljubavnika u ono što simboliše našu intimu.
Razrađivam osećaj šta je realno i
istinito. Voljena osoba je super heroj, zaštitnik autentičnosti, bez njega ne
bih stvarao. Jedini sam koji zna za njegov duh koji oslobađa nesagledivu
strast. Polno opštenja originalni odraz duše njegov duh samo u mom prisustvu je
postojan plemenito divlji slobodan.
Namera o
pisanju eseja o izrazu lica drage osobe, dakle o facijalnoj ekspresiji već dugo
tinja u meni. Razne druge priče bliske toj temi već su ugrađene, ali
pomenuta tema se na neki veličanstven način uvek otima iz više razloga. Ne umem
da nađem adekvatan stil kad je on u pitanju i ako je smešten i prevladava u
svemu što pišem. Želim da prirodni svet, stvarni život unutar njega bude
literarno dokučiv. Želim da izbegnem fantazije koje dovode u pitanje prirodnu
stvarnost – stvarnost koja me pleni i osvaja. Nije imaginaran već stvaran, o
tome se radi. Tragam za tečnom prirodnom stvarnosti bez romantičnog idealizma.
S obzirom na dugogodišnji snažni utisak on je moje remek delo. Njegov ulazak u
mene je bio munjevit, do te mere me osvojio da preko noći postaje glavni
junak i motiv za stvaranje. Činjenice treba obnavljati iznova, pogotovo ako je
trajan i neizbrisiv uticaj. Kad god bi se dogodilo nešto značajno beležio bih
to bez kasnije ispravke i podešavanja, smatrajući da su te beleške direktno
njegove, da je u pitanju organski deo njega, sa željom da ga ne oponašam već da
beležim...
Prepoznao sam
mnoge slike na njegovom licu, u njegovim očima, koliko god da sam puta zagledan
u njih drugačije su, prikazuju se u mislima direkno pospešuju ili čak govore iz
njih, dato mi je da to vidim, spoznam i beležim. Njegove oči su prozor kroz
koji vidim iznutra dešavanja koja nas se tiču, dokaz ljubavi i poštovanja, govore
o znatiželji... teško je reći kako me sve pogađa i kakav je konstantan osećaj u
meni, valjda to osećaju samo oni koji su iskusili pravu ljubav...
Oči su mu
tajanstveni akvarel neba, preovlađuju topli letnji oblaci kojima se divim a u
retkim slučajevima to su tužni kišni oblaci, čak i opasni tamni gradonosni,
gotovo uvek čekam da se sunce vrati i da ugledam dugu posle kiše. Njegovo lice
je moj san. Njegova pojava jasno govori da je žestoko samopouzdan, okretan,
postojan, da ima svoj stil... Napokon pokušavam da progovorim o izrazu lica
drage osobe... Istražujem inspiraciju, tragam za odgovorima... Imam na umu da
ću za neko vreme uspeti u nameri da i rečima postane vidljiv dragi lik.
Počeo sam da volim svetlost i to
dnevnu prirodnu svetlost na otvorenom sve manje me privlači tama. Do sada kao
da nisam imao priliku da istražujem najbolje opcije. Dragi lik mi otvara novu
objektivnost. Osećaj prema njemu niko ne ume da mi poremeti. Pomaže mi
podizanju vidljivosti pokrića samopouzdanja. Nosi me na svojim ramenima ka cilju…
Posted to sinkretistička queer subkultura
11/26/2011
Edit
dragi
prijatelju
ne uspevam da
dočaram jedan prizor
u maju kad smo se
videli
poslednji put
rekao si da
smrt vreba
da si sasvim blizu smrti
osporavao sam
tada tvoje reči
kod plave
fontane skrivajući suze
vadeći se
na sunce punog sjaja
famoznu majsku
svetlost
od tada sam
imao bezbroj
tragičnih
sudbinskih okršaja
najteži period
u mom životu
a danas sam saznao
da si krenuo
duginim livadama
neumoljivom
magnetnom polju
da budeš iznad
oblaka
iznad svega
tvoje su reči
još uvek na istoj adresi
u Novom Sadu gde sam te upoznao
tad sam bio srećan i mlad
nemirnog srca zakoračio tek
po prvi put izvan provincije
ti si časni izuzetak
koji me je prihvatio
tragalački raspoloženog
uputio u pravi svet književnosti
pozorišta i filma
od tada se nižu godine učenja
pokušaji stvaranja
manje više sam shvatio
ispod crnog jasena
jedne jeseni
u kanjiškom
krugu prijatelja
da sam željan uspona
da se smem drznuti
krenuti dalje tragom
stvaralačkog nemira
dobio sam tad pažnju prijatelja
nešto što bi trebalo da se zove
smer ka suštini života
želeo si da steknem uvid
razume se da si me oduševio
to činiš sve do danas
a nakon ove vesti
shvatio sam tužno očajnički
da je smrt
besmislena
rekao si mi za nju u maju
jedino nisi
ko u vezi nje
donosi odluku?
kad je odlazak u pitanju
stvari nam izmiču kontroli
vrata su ostala
odškrinuta
za odlazak
i povratak
pretočen u
raskaljanu
bolnu jesen
tugu
i nezaborav
23.10.2011
Posted to sinkretistička queer subkultura
10/24/2011
Edit
Guglielmo VON PLÜSCHOW (1852-1930)
šta sam
stvarno uvideo
u noćnom
kretanju
oživljenom
mislima
nepoznat
odnekud kao već viđen
poluusnulo
me okreće
prati
dodeljuje ulogu;
osvrni
se iza sebe
nemaš
religiozna osećanja
ni
pobožnog žara
težak uzor
prenet u ugodan dan
(tačnije
snenost koja uporno drži)
radeći ono
što ne želim
(što više
radim manje imam...)
pokušavam prečicom
doći do željenog
reći mu da
smo lep par
lice u
izlogu odraz suprotnosti
mogao bih
se obratiti
(mada nejasan
nerazumljiv
nedovršen
mi je rukopis)
najzad
podstaknut pomirenjem
problem je
u međusobnom
razumevanju
osećanju
odbojnosti
budi se
ranjiv stav
trošnih
predmeta
sirovo je
težak
mogao bih
da ga se oslobodim
ali ako
mene pita želim da se sjajno
zabavimo
rasipajući bisere
bez čega
se ne može;
naći pravu
sredinu
zajednički
jedemo spavamo
rečju i
osećanjem
slobodno
se izražavamo
dok neko
uporno kuca
trajno nas
budi iz sna
želi da
nametne meru
treba
izbeći
suvoparne
teme prostaka
pitanjima
dosađuju
namerno se
vraćaju uticaju
trag
nametljivog spoljnog sveta
kao da je
načinjen od ničega
upotrebljen
za ukras bez motiva
napola
zbilja napola šala
prolazno
mesto grube skulpture
srodnih
stilova
ako mene pitaš
od koga
sam nastao
ples u
vrtlogu obavi posao
nek
nas dobri đavo spase
stegne nas
na grudi
ispraši
zadnjicu za ono što je bilo
podari još
žešću ideju trajanja
individualnog
nadahnuća
prvi korak
Posted to sinkretistička queer subkultura
10/04/2011
Edit
