Ljubomir Đukić doplovljava

 Slika na MojBlogu

Max Koch (1854-1925)

 

 

doplovljava u mesečinu

umoran pogled zvezdnog neba

akustičnost noći napipava zvuke

sovu na videlu

zaklon ćutke rađa Kosmos

kakvog još nisam video

odavno pripada drugom

nije reč o pogledu iz prikrajka

odnosno svojevrsnom voajerizmu

već smelim rastrzanim mislima

koje se mire u noći

drugim rečima zavode telo i duh

prirodne pojave vere ljubavi u fetišu

zaljubljiva je prevaziđena prolaznost

esencijalistička nagađanja

ne nalaze mesta ni smisla

suptilnije nastaju teme;

zašto malog noćnog leptira

privlači svetlost a živi u mraku

autentični anatemisan junak

sa ulogom i zadatkom

omamljivanja ritmom krila

anonimni autoritet

otrgnut od ostatka sveta

žigosan na svetlosti

svojstven Njemu

u čijim je rukama nastao

neizlečiv otrov želje

za zavodljivim beskrajnim putovanjem

nesavladivom razdaljinom...

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 04/27/2011 Edit

Ljubomir Đukić: Dobrovoljno učestvujem u njegovim mislima

Max Koch (1854-1925)

 

Sunce je zarobljeno između dva nebodera

znaš ko prenosi poruku o projekciji

strah kontroliše rado bih priznao;

ne prihvatam nazadnu religiju propisanu formu

zapaža moj greh – egocentrizam

ja sam bez pripadanja

ne odlazim u hramove po političke stavove

kad dorastem biraću veru i boga

možda ću uspeti da uočim razliku

između slaviti ili verovati.

Ovih dana slavim glad

u čast preporoda neba i zemlje

identitet od davnina mi je Paganski

prošao sam ispod Duge

Proleće nije zagušeno zamračeno

patnjom i mržnjom

u pohlepi upireš prst podsmeh

Priroda je izložena preziru

ako brate tome su te učili…

nisi ni svestan

da Proleće nadjačava

tvoju tamu

novom energijom

idejama

slatko osveženje inspirisano

događajima vegetacije

bojama…

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 04/24/2011 Edit

Ljubomir Đukić: Strašno je neizrecivo…

  http://gayart.blog.rs/gallery/3650/kupcko.jpg

 

Neizrecivo je

i u krvničkoj

mazohističkoj

samoubilačkoj

žudnji

susretljivo

telesnim osećanjima

uzburkano

na kolenima

prokleta priznanja

u očima

vreli dah očekivanja

prviržena mučnina

od krvi i besa

neizbežan obruč

povodca gušitelja

pozdravni  šamar i

suze ispljuvak

oštre zakovice spolja štrče

reči uzalud hvale

veruješ lažnom mučitelju

sa platna

znaš li ko je na platnu -

varaš se

jer nerealno postoji:

“… da postoje ta čuda

stvara strah jer želim ...

da, ja želim previše nerealnog

baš zbog toga

što je nerealno i nemoguće.”  *

Strah koji dopire

je nemir tvog astralnog bića

koje te uzalud opominje

na ono što postoji a ti ne vidiš …

Znaj  “baš čudnog sveta ima”

Strašno je neizrecivo

Nenaviknut si na novog

gospodara

novog pulina

i novo stado

ljude različitih strana

i novu svest …

Ko tu koga nadgleda

i drži u košmaru?

Ako do sad nisi shvatio,

do tebe je


Odoh po kokice i pivo…

 

 

_________

*moonchildesh

 

Comments (5) Posted to sinkretistička queer subkultura 04/13/2011 Edit

Ljubomir Đukić: biraš travnate puteve…

 

                       identitet mi je paganski



Ne pravdaj se zbog nečeg što je samorazumljivo

kreni u susret sebe stvaraj jasnije površine verovanja

odbacuj teskobu prošlog stava  u kojem je malo šta funkcionisalo

otkrij tromost misli i razloge nekontrolisanog ponašanja

zbog potisnute zaboravljene tajne;

odvraćali su ti pažnju od bliskosti sve dok u tvom pogledu nije oživeo

paganski deo tebe.

Spreman si da menjaš mišljanje,obuhvataš činjenice,

stvaraš sebe iz unutrašnjeg imperativa.

Bitno je uočiti da nisi veroloman ako primećuješ laž i manipulaciju,

pod kontrolom ostaješ sve dok ne vidiš dalje od vlastitog nosa.

 

Sa različtih strana približavaš se podcenjenoj uništavanoj

staroj slovenskoj veri,onom što je dalje a što ti je bliže,

oživeo si  drugačije; aspekt nove paradigme,

čekao te je netaknut izvor.

 

Nadvila se vrba iznad reke vodeno ogledalo izvrće  krošnje

misli i reči donose ritual igre sunca na dohvat ruke

stvaraš drugačiju sliku stvarnosti,

dolaziš da spoznaš lični pejzaž u celini,

hodaš po zemlji biraš travnate puteve,

na sunčanoj si strani…

 

 

 

Voden

Bog talasa i duge

Slovenski bog reka, jezera i mora

– božanstvo voda.

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/25/2011 Edit

Ljubomir Đukić: "Dobri dečaci stižu u raj a nevaljali gde god požele"



 

 

 

Uglavnom samo snovima naslućujumo Gozbe

zapletom Velikog Oslonca

do nas dolazi u obliku

mešavine snovidnog i realnog

iz Drugog sveta.

 

Malo misterije nikada ne škodi.

Malo mizerije ume da naškodi.

 

Dok traga za novim obrokom

sa lakoćom čini

projekciju lika

na delotvoran način;

dobri dečaci stižu u raj

a nevaljali zahvaljući njemu

gde god požele.

 

 

Stvarnost je naša umorna i troma

Treba mu jači utisak od sahrane života

Za njega smo gomila

beskorisnih i manje važnih

stvari.

 

Vodi računa šta stavlja u košaru

Bilo da je reč o večeri

ili ukoliko za desert želi poluboga.

Od sirovine zavise gotovi proizvodi.

Kupuje sjajnog neobičnog prijatelja.

Prijatno mu bilo

a za nas šta ostane

od prizora.

Oponašamo ga

da ispunimo proročanstvo

sa lakoćom činimo zlo;

stvarnos je slepilo!

Iluzija je da vidimo

ko smo, kuda i zašto...

 

 

 


http://www.youtube.com/watch?v=uuGaqLT-gO4&feature=player_embedded#at=85

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=uuGaqLT-gO4&feature=player_embedded#at=85

Comments (5) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/23/2011 Edit

ljubomir đukić: svaki put kad se javiš ili pišeš, nekako svaka reč je kao gutljaj vina

 



 

pobedonosno napuštam leglo

opakih istripovanih pojedinaca

samo brojevi i pixeli

koješta

 - odoh u slobodu! :)

 

fatum je da usmeravam pažnju

da bi ti definisao ko sam

bio bi ti kristalno jasan naš odnos...

 

Šta nam ostaje, ako oduzmemo sebi pravo na igru?

 

Uz određene izuzetke ti si jedini:

boemska rapsodija i molen ruž

 

“kakav smo mi explozivan i zapaljiv spoj :)”

 

 

Želeo sam da preispitam ideju

Rocket Penis se zaputio u misli

i negde nestao u njima

kao stanovnik druge planete

Nisam pao s Marsa, već na Marsu živim...

 

Animiram Rocket Penise u svoju korist

“Sve što pišeš trebao bi odbraniti

potpisom svog imena i prezimena”

gej promiskuitetno frazeologiziranje  i ništa više.

 

Obuzima me gorčina i želja za kršenjem pravila

ja to jednostavno moram

možeš li da razumeš

znaš li značenje reči?

 

razbiti neke od predrasuda kada je u pitanju

građanska zajednica

zajednički život dva lika…

 

daleko manja očekivanja

daleko više

hipnotisanih i zagubljenih

u tragičnim okolnostima

koga je briga šta se može

činiti da bismo zadovoljili

svoje duhovne čežnje

po spiritualnim svojstvima

nadmoć u odnosu na okolinu

ni sam ne znam

koliko je iluzija

sve što činm

a koliko stvarnost

bez jasnih sam pravila

pristojnosti i vere

jedno je odveć sigurno

presecam tamu iz

velike daljine

 

ne želim traljavo da umačem

prst u govno

već pesnicom da udarim

da se govno razleti!

 

radujem se svakoj energiji

pokušavam ih sublimirati,

najnoviji izum mi je

otkrivanje lične sramežljivosti

ona mi je fascinantna i deluje uvek nevino

da bih je oplemenio

jednom moram biti kip u parku

golog Hermesa sa visoko uzdignutim falusom

oružjem protiv zlih duhova,

a jednom golub u istom tom parku

koji kenja po kipu...

 

Omražen moj usud u čemu god da je nevolja

na kraju je ishod uvek isti

iskazujem  situaciju u kojoj sam

začinjen goli kurac

emanacija svih ideja.

 

Rocket Penis Stencil Graffiti, Ibiza

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 03/03/2011 Edit

Ljubav kao bojno polje

  Slika na MojBlogu

Bo – Your Soul  - Rita Kleinstein  - Ivri Lider

 

Hajde – tvoja duša – (yossi  & jagger – soundtrack)

 

Hajde,  rasturi ove zavese od magle

Hajde, stani na svetlost a ne u senku

Dokle ćemo  igrati ovu igru strogosti

Ponekad možeš  slobodno i da plačeš

Kad ti se nešto slomi iznutra

Pričaj mi o trenucima straha

Lakše je kad se bojimo zajedno

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

U tvojoj duši

Hajde,  da rasturi ove zavese od magle

Hajde, stani na svetlost a ne u senku

Dokle ćemo igrati ovu igru strogosti

Ponekad možeš  slobodno i da drhtiš

Kad ti se nešto divno desi  iznutra

Pričaj mi o trenucima sreće

Dok je sunce gore iznad nas

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

A kad hladan vetar duva napolju

Poslaću ti vatre toplinu

Možda ćeš jednog dana prestati da se kriješ

Među senkama

U tvojoj duši

 

Bo – Your Soul

 

Come, let’s  disperse this  veil of fog

Come, let’s stand  in light, not in the darkness

How long we keep running

To these games of Control?

You are allowed to cry sometimes

When something breaks insade of you

Tell me about the moments of fear

It’s much easier to fear together.

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame  

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

Of your soul

Come, let’s  disperse this  veil of fog

Come, let’s stand  in light, not in the darkness

How long we keep running

To these games of Control?

You are allowed to shiver sometimes

When something wonderful is happening inside 

Tell me about the moments of happiness

Until the morning sun is upon us

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame 

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

And when the cold wind blows outside

I’ll send you warm flame 

Maybe somebay you’ll stop running

Among the shadows

Of your soul

 

 

http://www.youtube.com/watch?v=DlkVEA7mX4g&feature=related

 

 

Bo – Your Soul  - Rita Kleinstein  - Ivri Lider

 

Bo,  nefazer et  masach ha’arafel.

Bo, na‘amod  baor velo batsel.

Ad matay namshikh livro’ach

El mischakim shel ko’ach?

Mutar lekha livkot lifamim.

Kshemashehu nishbar bekha bifnim

Saper li kstat al rigeh habachr.

Kal habre yoter lefakhed beyachad.

Uksherukhot karot yis’aru  bachuts

Eshlakh bekha esh shama.

Yom echad ulay tafsik larutz

Ben hatzlalim

Baneshama.

Bo,  nefazer et  masach ha’arafel.

Bo, na‘amod  baor velo batsel.

Ad matay namshikh livro’ach

El mischakim shel ko’ach?

Mutar lekha lir’od lifamim

Kshemashehu nifla korech bifnim

Saper li kstat al rigeh haosher

Ad sheya’aleh aleynu haboker.

Uksherukhot karot yis’aru  bachuts

Eshlakh bekha esh shama.

Yom echad ulay tafsik larutz

Ben hatzlalim

Baneshama.


 

Josi & Džeger


Režija Eytan Fox. drama.

Scenario Avner Bernheimer.

 

Ljubav kao bojno polje

 

Ljubav cveta u izraelskom bunkeru za "Josija i Džegera," ukratko, film koji se usudio da prikaže dva muškarca koja se vole i rat. Oni se kreću između njihovih vojničkih obaveza i tajne ljubavi usred bunkera punog mladih naivnih regruta na prvoj liniji fronta zaokupljeni snovima, rastrzani između patriotizma i ličnih želja.

 

Josi (Ohad Knoler) i Džeger (Jehuda Levi) su izraelski vojnici negde na libanskoj granici, na početku filma vojnici kopaju rupu dok se viši činovi  razmeću pred njima. Ubeđeni smo da prisustvujemo nekakvom prikazivanju konfilikta na bliskom istoku kroz fokus male grupe vojnika.

 

Ali nekoliko minuta kasnije, Josi i Džeger odlaze zajedno i grudvaju se u snegu, ljube, plešu, vode ljubav i otkrivaju tajnu romansu koju nismo videli ispod njihovih mačo izgleda. Josi je pragmatičan i fokusiran viši oficir, a Džeger je njegov podređeni podoficir, mlađi, živahniji i lepši, idealist koji mašta o romantičnoj budućnosti koju bi mogli da podele zajedno.

U bunkeru su vojnici natrpani u mali prostor a seksualna napetost je svuda, pojačana dolaskom dva lepa ženska regruta koje su ženstvene, senzualne i raspoložive. Seksualna politika se širi odavde, uključujući sastanke sa višim oficirima, tajne sudare i tajne susrete.  

 

Postoji i jedno zanimljivo drugarstvo u jedinici koje je povezano sa mladošću i nema puno zajedničkog sa vojnim rokom, koji svima izgleda kao neprijatna nužnost. „Josi i Džeger“ uspeva kao ubedljiv portret mladih ljudi regrutovanih u rat, naguranih u zatvoren prostor i preokupiranih ljubavlju, muzikom, društvenom interakcijom i budućnošću. Rat je za njih neizbežna skretnica, obaveza na putu do ostatka njihovih života.    

 

 „Josi i Džeger,“ iako ima gej ljubav kao svoju suštinu, jeste film o nevinosti i idealizmu žigosanim besmislenošću rata. Ovo nije gej film, za sebe, već pre film sa gej vezom isprepletenom sa ostatkom svakodnevnog života. Mudro, režiser Ejtan Foks nudi njihovu vezu kao jednu epizodu, ali zanosnu, u nizu manevarskih - ličnih i vojnih dešavanja – koja se odigravaju u kratkom vremenskom periodu unutar vojnog uporišta.

 

Mladi Izraelski glumac Jehuda Levi, harizmom i zavodljivošću istinske filmske zvezde tumači Džegera. Lako je razumljivo zašto je kod kuće Levi nazvan izraelskim odgovorom na Toma Kruza, pošto on dominira u filmu čak i kad ga nema u kadru, dečački lep i sanjalački optimističan u skoro beznadežnom prostoru.

 

 „Josi i Džeger“ je model štedljivosti i pripovedanja, koji je stvorio dva nezaboravna lika s kojim bi voleli da smo proveli više vremena. Impresivno je šta je režiser Foks spakovao u slamajućoj poslednjoj sceni u filmu, koja vas jednostavno uključuje u skup, neka vrsta zakasnelog uvoda gde samo jedan kritičan niz dijaloga postiže implictnu veličinu.

Ovo je mali film s gorčinom koja vas obuzme. 

 

 VB 25.11.2010.

 

Comments (1) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/25/2011 Edit

ljubomir đukić: stoji on načisto mirno



sjeban kao pokvareni Robokap i Pinokio zajedno

previše puca od smeha da bi ga primalac zaustavio,

pa to je slika, reakcija na delo…

sramoćenje ili koji q?

maločas sam odlučio da se igram s njim

kao sa ličnom esencijom, karakterom,

uz obavezan sanjalački iluzionizam

i kad stoji mirno neprekidno šalje

impulse utiske i misli

s njim u naponu stižeš najdalje,

nemerljive su mu talasne dužine i širine.

Zbog preterane krutosti nametljiv je

kako to da nije jasan a neophodan je

pokušava li nešto da kaže

ili samo stoji načisto mirno…

 

 




 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/20/2011 Edit

ljubomir đukić: ostavljam prostor mašti

Provodim dane u pisanju

gradacija ili samo opis ponuđenog:

prognan iz negostoljubivog sveta književnosti,

moje knjige niko ne želi i ne sme da objavi

jer sam gej

kad sve saberem i oduzmem

ne postojim...

 

Ostaje mi da saznam kako je boraviti u tebi

i kako je tebi dok boraviš u meni

Ja sam lud a ti si gori -

sloboda umesto kompromisa!

 

Upleten u igru

redefinišem pojam zajednice i ljubavi…

Kad tebe nešto tišti počnem se iracionalno pribojavati,

umesto da se povučem i sačekam da  se situacija smiri.

istrajavam kao da se guram u prvi plan,

poznajem ti emocije više nego bilo ko,

divim se iznova tvojoj racionalnoj

dok veliki značaj pridajem emocionalnu inteligenciji -

otkrivam ekskluzivitet vlastitih shvatanja i razvoj misli.

Zbog navedenog sam nehotice naporan.

Moja najlepša iskustva su naša zajednička,

želim ih oplemeniti, učiniti te sretnijim,

zadovoljnijim a sebe boljim…

 /) /)
( ';' )
("),(")  

 

Oplemenjeni dodirom,

orgazmima koji ojačavaju libido  

uveravaju u postojanost nas

i naše čvrste intime…

 

 

 

Comments (5) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/12/2011 Edit

ljubomir đukić: čist zen



 

ruke  u rukavima

kao puž u kućici

prstići ledeni

nova godina je

u prodavnici

kineske robe

naranđžaste rukavice

vidno bolje

na ulici

glad

čuvaj se psa

u domu obliži

emocije uz

lovorov list

za danas 

šaku pirinča...

 

 

 

Comments (0) Posted to sinkretistička queer subkultura 02/04/2011 Edit

«Prethodni   1 2 3 ... 15 16 17 18 19 20 21 22  Sledeći»

Around here



Categories

Moji linkovi

Elektronske knjige

Feeds